ASTRONOMY PICTURE OF THE DAY:

Humanity Explores the Solar System 

What spacecraft is humanity currently using to explore our Solar System? Presently, every inner planet has at least one robotic explorer, while several others are monitoring our Sun, some are mapping Earth's Moon, a few are chasing asteroids and comets, one is orbiting Saturn, and several are even heading out into deep space. The above illustration gives more details, with the inner Solar System depicted on the upper right and the outer Solar System on the lower left. Given the present armada, our current epoch might become known as the time when humanity first probed its own star system. Sometimes widely separated spacecraft act together as an InterPlanetary Network to determine the direction of distant explosions by noting when each probe detects high energy photons. Future spacecraft milestones, as indicated along the bottom of the graphic, include Dawn reaching Ceres, the largest object in the asteroid belt, and New Horizons reaching Pluto, both in 2015.

Illustration Credit & License: Olaf Frohn (The Planetary Society) 

Nova zvijezda će demantovati Ajnštajna?

Astronomi su uz pomoć Veoma velikog teleskopa (VLT) Evropske južne opservatorije na oko 7.000 svjetlosnih godina od Zemlje otkrili neobičan binarni sistem koji je Ajnštajnovu Opštu teoriju relativnosti stavio u najveće iskušenje do sada. 

Par se sastoji od najmasivnije neutronske zvijezde koja je ikada otkrivena i bijelog patuljka. 

Neutronska zvijezda PSR J0348 +0432 ima masu oko dva puta veću od Sunca sabijenu u kugli prečnika od samo 20 kilometara, a oko svoje ose se okrene 25 puta u sekundi. Nastala je u eksploziji supernove, a spada u tzv. pulsare te šalje radio talase koji se mogu snimati teleskopima na Zemlji. 

Njena je gravitacija na površini 300 milijardi puta veća od Zemljine. Pod uticajem snažnih privlačnih sila njeni elektroni i protoni su u atomima kolabirali u neutrone i sabili se u izuzetno mali prostor. Svaka kockica veličine kocke šećera njene materije u središtu teži više od milijarde tona. Bijeli patuljak koji kruži oko nje ostatak je mnogo lakše zvijezde koja je ostala bez atmosfere i polako se hladi. 

Pulsari često nastaju u binarnim sistemima koji se sastoje od neutronske zvijezde i crvenog diva. Zvijezde ulaze u fazu crvenog diva pri kraju svog života kada potroše zalihe vodonika i počnu sagorijevati helijum. 

Kada se džinovi dovoljno rašire, neutronska zvijezda počne da guta njihovu atmosferu, a ono što na kraju ostane naziva se “bijeli patuljak”. 

Budući da pulsari nastaju urušavanjem zvijezde nakon supernove u mnogo manji volumen, kako bi se njihov moment impulsa očuvao, rotacija im se ubrzava kao što se okretanje klizača u pirueti ubrzava kada skuplja ruke i noge. 

Pulsari imaju snažno magnetsko polje. Budući da ono nije uvijek u ravni sa osom rotacije, snop zraka koje emituju kreće se u krug poput svjetla svjetionika. Na Zemlji ga registrujemo samo kada je okrenut prema nama. 
Ovako masivna neutronska zvijezda odličan je laboratorija za istraživanje fundamentalne fizike.

Gravitacioni talasi

Gravitaciono polje koje stvara novootkriveni pulsar toliko je snažno da se astronomi nadaju kako bi po prvi put mogli zabilježiti neke devijacije u predviđanjima opšte teorije relativnosti u kretanju bijelog patuljka. 

Naime prema Ajnštajnovoj teoriji tijela velike mase trebale bi iskriviti prostor - vrijeme tako da druga tijela, pa čak i svjetlo u njihovoj blizini putuju zakrivljenim putanjama. Ona takođe predviđa da će binarni sistemi u kojima su zvijezde jako blizu zračiti gravitacionu energiju u obliku gravitacionih talasa, odnosno nabora u prostoru - vremenu. Ovakvo trošenje energije promijeniće njihovo orbitalno vrijeme potrebno za jedan okret u plesu sa drugom zvijezdom. 

Hrvatski astrofizičar prof Dejan Vinković sa PMF-a u Splitu kaže da opšta teorija relativnosti opisuje ne samo vezu između mase i prostora koji je okružuje, nego i kako se ponaša gravitacija kada mase nema u blizini što je fenomen koji je poznat kao gravitacioni talas. 

“Mada se ta teorija testira već gotovo stotinak godina, ona uporno prolazi sve testove. Međutim, očekuje se da će kod izuzetno snažnih gravitacionih polja početi dolaziti do nekih odstupanja”, rekao je dr Vinković i dodao: 

“Neutronske zvijezde u paru sa nekim bliskim masivnim tijelom, poput druge neutronske zvijezde ili bijelog patuljka, su idealna prirodna laboratorija za testiranje mogućih odstupanja. Takvi parovi gube dovoljno svoje energije ugibanja na stvaranje talasa u prostoru koji zakrivljuju, da se taj gubitak može izmjeriti, pa odatle veliki interes fizičara za ove ekstremne svemirske objekte”.

Zašto astronomi žele odstupanja? 

Ajnštajnova teorija relativnosti, objavljena prije skoro stotinu godina, do danas je izdržala sve testove. 

Međutim ona ne može predstavljati konačno tumačenje stvarnosti jer, iako dobro opisuje velike sisteme, nije kompatibilna s kvantnom mehanikom koja upravlja fizikom mikrosvijeta. 

Kada su neka tijela veoma mala, a ipak vrlo masivna, kao što su crne rupe, dvije teorije upadaju u kontradikciju, a naučnici još nemaju konačna teorijska rješenja. 

Postoje neke alternativne teorije koje bi trebale dati drugačije rezultate ali samo u izuzetno snažnim gravitacionim poljima kakva se ne mogu naći u Sunčevom sistemu. 

Budući da je PSR J0348 +0432 zaista ekstreman gravitacioni objekat, naučnici se nadaju da će u njegovu sistemu otkriti devijacije, a time i odgovore na otvorena pitanja. Ipak prema prvim informacijama opšta teorija relativnosti za sada se i dalje drži. 

“Naša posmatranja radio talasa toliko su precizna da smo već uspjeli izmjeriti promjenu orbitalnog perioda od 8-milioniti dio sekunde u godini dana, tačno koliko Ajnštajnova teorija predviđa”, rekao je član istraživačkog tima Paulo Freire.

Poem no name

As the wind that flows in the sky
slowly looses its might
It starts ti descend
starts to cry out
for another breeze,
gentle but strong,
as a push to keep going .
But it is never found.

For so long this wind was misled.
Not knowing that the right road was the one.
That one day it sumbled upon a mighty wind.

This wind was so strong
that even the mightiest of changes couldn't interfear
in it's way to achieve the goal it has chosen.

This mighty wind,
so strong and indempendant
changed it's course
to reach the weak wind.

In confusion,
the silent wind thinks:
'' Why would a wind so fearless,
so free,
change it's way 
to push me 
little by little
towards the path 
I was ment to go?''
Even knowing that the wing brings no harm.
The slow breeze fails to follow.

Everytime this strong wind  enquires the silent flow
It wants to conceal it
behind branches fullfilled with obscure flowers
But not anymore.
From now on it shall let it search
trought its silence
trought its uncertanty
because it knew
from the moment its wind passed trought
that it will find that splendor
and let it shine
against the trembling and anguished sole.

Finally this wind can rise
not only to help birds fly
but to be free itself ,
see the world like it is,
not like others paint it to be.

But the rising wind knows that this wind cannot be tamed
Only to listen to its whispers:
'' If you strainth fails to follow
I will loose you,my dear.
But if each day 
Your power grows 
Nothing will flow away 
for my strainth feeds on yours 
and as long as you feel it 
it will be in your reach 
as well as I ''

Inspiration:Pablo Neruda.

Autori :A.K.

Deo moje duse...

Pa ovako!
Kako poceti? Sta napisati? Sta reci? Kome reci?
Da li je uopste vredno nekome pisati?
Mislim da jeste.
Ima jos ljudi koji zasluzuju da im pisemo.
Cudan nacin komunikacije.
Pisanje?
Neki kazu da je to cista glupost i da ne mozes sve iskreno reci kada pises.
Ja sam bila jedna od njih,koja je delila to misljenje,sada shvatam da je to pogresno.
Svoje misljenje i osecnja najlakse je staviti na papir. Tada imamo slobodu da pisemo i pisemo i pisemo...
Moje misljenje je potpuno izmenjeno. Ugledamo se samo na sve one pisce koji su pisali ljubavne romane ili bilo koje druge kroz svo to njihovo pisanje iskazane su emocije i osecanja.
Kao sto kazu:''Olovka,pise srcem'' Slazem se sa tom tvrdnjom.
Zazmurim utonem u mastu stavim prazan papir isped sebe uzmem olovku u ruke i krenem.
Sve sto mi je na srcu ,na dusi na pameti,sve stavim na to belo parce papira.
Ono trpi sve. I bol i tugu i srecu i radost i gubitak..,patnju za bivsom ljubavi,pronalazenje nove i tako dalje u nedogled. Sve moze da se stavi na papir i iskaze mnogo lakse i bolje nego uzivo.
Kada se pogledamo u oci,ja se zbunim i izgubim i ne mogu reci sve sto mi lezi na srcu.
Lakse mi je da napisem kada mi nisi u blizini,mada sama pomisao na tebe probudi u meni razne osecaje koje ja uspesno stavim na papir i prezentujem posle tebi.
Zelim ti reci jos nekoliko stvari ...
Ali ne moguu...
Ne zelim..
I necu...
Dosta je bilo.
Necu vise nikada dopustiti da me neko tako ubije kao ti.
Pisem...pisem...pisem....
Pisem ti pismo.
Koje ti ne zasluzujes,ali ja imam potrebu da ti to saopstim i jednostavno zelim da znas i mislim da je ovo idealan nacin za to,mozda i gresim videcemo.
Pa ovako:
''Hej,ti ! Zasto si mi to uradio? Zasto si me napustio i unistio? Zasto? Zar posle svega sto smo prosli i sto smo ucinili jedno za drugo?
Ti znas da si moja prva,prava i jednina ljubav i da ce to tako uvek biti.
Mada iako znas to,tebe nije zanimalo nista, hteo si da me povredis,ne znam iz kog razloga,i bio si veoma uspesan u tome. Ovo moje malo srce si slomio na hiljade delova i ono nikad vise nece biti potpuno sastavljeno zato sto jedan deo pripada tebi. Da kada god se setis mene,poseces se na taj deo i osetis sve ono sto sam ja. Tolike suze prolivene, za sta? Za tebe? Pa dragi moj nisi ih vise vredan veruj mi. Ne zelim ti zlo i nikada necu. Ti si ipak bio neko ko je meni znacio mnogo vise od obicnog druga.Prosla sam najlepse trenutke sa tobom i zauvek cu ih pamtiti,toliko su jaki da ih cak ni moje beskrajno prolivene suze i bol koju si mi naneo i ostavio kao trag ne mogu unistiti i izbrisati. Ipak pored svega kada mi je bilo najteze ti si bio tu, savrseno si pogadjao ono sto meni treba i to cinio,kada sam bila tuzna uvek bi me nasmejao,objasnjavao matematiku hehe,to mi je jedna od najlepsih uspomena,a ti si zasluzan za nju. Ali sada je sve pepeo i prah to je sve sto je ostalo od nas.I uspomene raspute svud po tlu,koje ja skupljam cuvam i negujem,ja ne mogu pustiti to tek tako,za razliku od tebe koji si sve spalio i unistio za jedno noc.
I pored svega izrecenog i onoga sto je ostalo ne izgovoreno ja sam i dalje tu i uvek cu biti.
Pa ako slucajno pronadjes nesto nase zajednicko u mracnom kutu svog uma,ako ti ikada dodje,ako se ikada ponovo setis i pozes opet ,javi se,ja cu te cekati i bicu uvek tu.
Ti nikada neces biti sam.Imas mene.'' .. .. ...
To je jedan deo koji ja zelim da ti znas,ono ne izgovoreno cu sacuvati jos malo,ne valja otkriti sve odjednom,mozda ima pogresan efekat. Pa do sledeceg puta .... ''
To je ono sto mi je lezalo na srcu,u stvarii to je jedan deo onoga sto mi lezi na srcu.
Kao sto malocas rekoh nikad ne valja otkrivati sve,sacuvajte nesto i za kasnije.
Nadam se da ce imati efekta,i ako ga ne bude bilo nebitno je.
Ja sam deo svoje duse ostavila ovde i ne zalim ni trenutka. 

 Nista nije nemoguce,samo moramo malo da se potrudimo da to ostvarimo.

K.R.

The Big Dipper ( Veliki Medved)

English:
Explanation: Do you see it? This common question frequently precedes the rediscovery of one of the most commonly recognized configurations of stars on the northern sky: the Big Dipper. This grouping of stars is one of the few things that has likely been seen, and will be seen, by every generation. The Big Dipper is not by itself a constellation. Although part of the constellation of the Great Bear (Ursa Major), the Big Dipper is an asterism that has been known by different names to different societies. Five of the Big Dipper stars are actually near each other in space and were likely formed at nearly the same time. Connecting two stars in the far part of the Big Dipper will lead one to Polaris, the North Star, which is part of the Little Dipper. Relative stellar motions will cause the Big Dipper to slowly change its apparent configuration over the next 100,000 years.

Srpski:
Objasnjenje: Da li vidite? Ovo cesto pitanje cesto prethodi ponovnom otkrivanju jedne od najcesce priznatih konfiguracija zvezda na severnom nebu. Veliki Medved. Ova grupacija zvezda je jedna od retkih stvari koja je verovatno bila vidjena i koja ce se videti za svaku generaciju. Veliki Medved nije samo po sebi sazvezdje. Iako je deo sazvezdja  Veliki Medved (Ursa Major).Veliki Medved je asterisim koja je poznata po razlicitim   imenima u razlicitim drustvima, Pet od velikih kola zvezda su u stvari blizu jedna drugoj u prostoru i verovatno su formirane u skoro isto vreme.Povezivanje dve zvezde na kraju delu velikih Kola ce navesti na Polaris,Severna zvezda koja je deo Malog Medveda. Relativna zvezdana kretanja ce dovesti Velikog Medveda da polako menja svoju ociglednu konfiguraciju u narednih 100,000. godina. 

Prijateljstvo ..

''Ko ima jednog prijatelja taj je bogat, ko ima dva prijatelja taj je miljenik bogova, a ko misli da ima tri taj je budala.'' K.R. 


U zivotu postoji mnogo stvari kroz koje ne mozemo prolaziti sami,a sve i da tih stvari postoji mnogo manje, lepse ih je proziveti s'nekim. Mnogo ljudi prodje kroz nas zivot, uzme sta im je potrebno, i odu, ali ostaju oni koji su tu zbog nas, a ne zbog sebe, oni koji daju a ne traze nista za uzvrat.
Ono sto sam ja naucila kroz zivot jeste da se prijateljstvo ne bira, ono biva ko zna zbog cega, kao i ljubav, a ljubav je valjda jedina stvar koja nema definiciju, koju ne treba objasnjavati i traziti joj razloge. Prijateljstvo,u stvari, znaci ljubav. Sve drugo moze da se prevari ali to ne moze! Sve drugo moze da se izmakne i ostane nedoreceno ali to ne moze jer zavisi od nas. Ne mogu da kazem : "Budi mi prijatelj!" ali mogu reci: "Bicu ti prijatelj!"
Prijatelj ne moze biti svako, i njih ne moze biti mnogo. Prijatelj ima mana i nije tu samo da sa tobom podeli dobro, vec je tu da kaze ono sto misli, da nas svojim kritikama natera da preispitamo neke odluke i uputi nas na pravi put, misleci i zeleci nam samo dobro i samo najbolje! Za prijatelja se vezujemo vremenom, on postaje deo nas, njegova razmisljanja su povezana s' nasim i osecamo sve sto i on oseca. On moze biti posve razlicit od nas samih, kako po izgledu tako i duhom, jer pravo prijateljstvo ne trpi predrasude. Prijateljstva nisu trajna ako jedna strana daje sebe, a druga se stedi. Moramo znati da cenimo svaki plemenit postupak, svako saosecanje sa nasim bolom, nasom tugom, svaki savet i toplu rec. Nikada se ne smemo zapitati zasto mi to cinimo,jer ako se preispitujemo onda to nije ono iskreno, iz srca. Tada prestajemo biti prijatelj! Danas su prijateljstva povrsna: tajne vise nisu tajne i skoro je isto da li je ispricala celom svetu ili samo jednoj osobi. Sve manje je zrtvovanja, zalaganja, darivanja drugima i za druge. Sve vise je ljudi koji zele da menjaju ljude, a ne da ih prihvataju onakvim kakvim jesu.
Ja sebe smatram srecnom, jer imam prijatelja kog nisam birala valjda su se duse same privukle. Dovoljno mi je da znam da bih joj se uvek nasla i u dobru, i u zlu a srce mi je jos ispunjenije kada znam da je ona za mene vec mnogo ucinila i da me prihvata ovakvu kakva jesam. Hvala prijatelju!

Earth From Mars (Zemlja sa Marsa)

Here's an interesting short article on the Earth from Mars.
I find very interesting, and I hope it will be you.



This is the first image ever taken of Earth from the surface of a planet beyond the Moon. It was taken by the Mars Exploration Rover Spirit one hour before sunrise on the 63rd Martian day, or sol, of its mission. (March 8, 2004)

The image is a mosaic of images taken by the rover's navigation camera showing a broad view of the sky, and an image taken by the rover's panoramic camera of Earth. The contrast in the panoramic camera image was increased two times to make Earth easier to see.The inset shows a combination of four panoramic camera images zoomed in on Earth. The arrow points to Earth. Earth was too faint to be detected in images taken with the panoramic camera's color filters.

And here are the picture.

Uspomene...

Taj dan sunce je sjalo.. Izgledalo je kao da sa svojim velom zraka pokusava da sakrije oluju koja se tog popodneva nalazila u mojoj dusi... ruseci sve sto joj se nalazilo na putu... Koliko strah moze da unisti cak i najlepse snove.. ... Igra senki, nepravilni oblici svetlosti i tame koje su se prelamajuci reflektovale u mom srcu.... ..Trazila sam plavetnilo, onu istu nadu i sigurnost koju sam osećala dok bi mi pisao..onako blesavo ..nasmejavajuci me sa svakom svojom reči.. Reči, bujica reči koja me je lagano odvlacila u nepoznate dubine saznanja...Tog dana.. njegov mirni osmeh i moj preplaseni, nervozni, reči koje su se zaustavile negde na pola puta nemajuci hrabrosti da izadju, da se probiju, reci koje nisu davale sigurnost, koje su zvucale tako neubedljivo, tako mlako... Zelela sam toliko toga da mu kažem....al' reči su zapinjale negde... Vreme nije imalo milosti, izgledalo je kao da leti, mogla sam da vidim kako se kazaljke pomeraju. Jedan pozdrav… pogled ,,osmeh... … Moj pogled koji se sakriva, stidljivo gleda u pod da ne bi odao ono sto sam zelela reci....I on odlazi...Za njim ostaje..moj pogled koji se okrece ka prozoru, vratima… U momentu zajedno sa njegovim pokretima je sve stalo,,, vreme, zivot okolo, moje misli, moj pogled koji je skupivsi snage dozivao njegov... Zvuk neke pesme...cak se niti ne secam sa je pevalo...a on odlazi ...moj andjeo i za njim ostaje neka praznina...pomesani osecaji..nesto kao san..ni sama ne znam kako to nazvati... Zivot koji nastavlja da tece… Vidim kako lagano koraca, odlazi...A ja sam nastavila da mastam uz svoju neznu muziku i moje srce ostalo je ponovo da se nada. Mozda sutra… Mozda neki drugi dan… Mozda vise nikada…..necu videti to lice andjela..s najlepšim osmehom...
Mozda... 

Zelim njega i samo njega...

Nesto, davno za Tebe napisano,

uvek dobijem neverovatnu inspiraciju, kad pomislim na tebe. Kad tako ceznem mogla bih da pisem satima, danima, godinama.

Zelim te, zelim u svakom trenutku mog praznog i bezsmislenog zivota.
Iako sam svesna da nikada necu moci da ti pridjem na blize od dva koraka u prolazu, iako znam da nikada necu pomirisati tvoju kozu, da nikada necu osetiti slatke usne tvoje na svom vratu.

Ipak mastam, ipak pisem.....

A tako bih te volela zagrlit,da ti dodirnem svaki deo tela, prislonim usne na nadlanicu, da poljubim ti prelepe usne.

Pisem, sanjarim i uzdisem ...misli me obaraju..
Uh, kako bih zelela da je samo moj....Da je moj i Boziji...U meni ima toliko ljubavi prema njemu, da bih mogla  da ga volim bar dvesta godina vise.... Imao bi ljubavi, dovoljno da moze njom da se hrani...

A za osmeh, njegov, da za osmeh njegov...
Koji izgleda kao sunce u smiraj dana, uvek siri neki mir i pozitivnu energiju na sve oko sebe.....da, ja bih isla do pakla i nazad.

Vrativsi se iz misli prokapale su mi kapi suza na dlan. Svaku suzu sam pokupila prstima i zelim tebi u srce staviti... da osetis sve sto se skriva iza mojih zenskih vrelih suza.

Koji san, koja slova, koji dan kad znam da ne mogu da te imam

..... Nikad ! 

...Hej dragulju moj,

ako to jos ne znas, to je prava ljubav sto osecam za tebe, ne samo simpatija ili prosta draz. Da Ljubav, koja kroz moje telo tece kad pomislim na tebe, kad spavam, kad ustanem, govorim, telefoniram i kad zatvorim oci svoje.

Ti si sada ta osoba koja moze da me vodi, koja moze da mi stvori i lepa a i losa vremena zivota mog.

Mozes me i povrediti mnogo, a i dodirnuti strasno jer imas pristup svakom delu mojeg bica.

Imam poverenje slepo u tebe, svasta nesto bih za tebe ucininila . Snove svoje bih srusila za tebe jer si vrhunac, koji mogu da dostignem u zivotu. Vise od toga mi ne treba, kao Sunce bez kojeg ne mogu da zivim, kao vazduh koji disem

Puno reci a jos vise osecaja... 

Posveceno!!! 

Sletanje na Mesec.

Apolo 11 je lansiran 16.07.1969. godine, a 21.07.1969. godine Nil Arsmtrong je kročio na Mesečevu povrišnu. Posle njega to je uradio i Edvin Oldrin, dok ih je Majkl Kolins čekao u orbiti oko Meseca. Njihova šetnja po Mesecu je trajala malo više od 2 sata.
Prošlo je 40 godina, a i dalje postoje ljudi koji ne veruju da je čovek ikada bio na Mesecu. Kao sve je američka propaganda i slično. Razlog tog neverovanja može ležati u obrazovanju, mržnji prema amerima ili nešto treće.
Na tom projektu koji je koštao, po današnjem novcu, oko 150 milijardi dolara, učestvovalo je oko 400 000 ljudi. Trebalo bi biti teže slagati sve te ljude, nego samo sletanje na Mesec. A da ne govorimo da se ta laž održavala 40 godina. Čak ni Rusi nisu dematovali zvanično ovo sletanje, a znamo da bi oni to prvi uradili.
Često se postavljaju pitanja zašto nisu nastavili sa letovima na Mesec, ako im je to jednom uspelo? Pa nije da nisu. Sleteli su još 5 puta, a zadnji je bio 1972. godine. A zašto nisu i dalje? Pa razlog je prost. Tamo nije pronađeno ništa dovoljno korisno, što bi zemljanima blo od koristi. Tadašnja tehnologija nije dala rezultate, pa su takve misije ostavljene za bolja vremena.
Da li su sada ta bolja vremena? Moguće je. NASA se ponovo zainteresovala za Mesec (ali im je trenutni budžet mnogo manji od potrebnog), a u toku su i pripreme za misije na Marsu, ali one neće biti ostvarene još najmanje 40 godina (moje mišljenje – upravo zbog manjka novca) .Mesec će možda poslužiti kao laboratorija koja bi mogla služiti za testiranje čoveka u uslovima koji vladaju na drugim nebeskim telima. Kao što su temperatura, pritisak, sastav zemljišta, količina zračenja iz tla i sa Sunca…
Mars je mnogo zanimljiviji, a dovaljan je dokaz za to je voda koja je potvrđena na njemu. Ako na samoj površini Marsa nema mikroorganizama, ne mora da znači da ih nema na određenoj dubini, koja im pruža dovoljnu zaštiti od Sunčevog zračenja, a znamo da je Marsova atmosfera mnogo ređa od Zemljine pa samim tim propušta velike količine zračenja.
Tehnologija koja je razvijena za potreba misije APOLO 11 uticala je na brži razvoj više naučnih disciplina, a naročito je uticala na razvoj kompjutera, koji su za potrebe misije morali ubrzano da prate program, tako je računarska tehnologija tada uhvatila pravi zamah. A tu je i medicina, hemija i još mnogo nauka.
Ono što je Nil Armstrong rekao kada je kročio na Mesečevo tlo:”Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo”, je potpuno tačno. Mada, koliko sam ja saznao, to nije on smislio, već mu je to rekao da izgovori pokojni Artur Klark.

 

Ovako je izgledala satnica misije. 

 Izvor:http://www.astronomija.co.rs/

Za nju,jedinu.

Ma hajde nemoj da si tuzna.
Sta ti je bre?
Cekaj,stani polako,ti,ti se ubijas zbog njega?
On tebe nije vredan i nikad nece biti.
Zato sto si ti neko ko je zlata vredna,a on je naspram tebe niko i nista i veruj mi tako je.
Znam da je tesko,ipak 7 meseci nije malo,tu je bilo svega i svadja i ljubavi i rasprava i onih slatkih izliva ljubomore i radzvajanja kojeg je nazalost bilo najvise.
Za sav taj period ti si njega zavolela kao i on tebe.Samo se razlikujte to po tome sto si ti na kraju ispala covek i fer,a on? Sta je on uradio? Okrenuo ti ledja i ostavio te ni ne pogledavsi te u oci.
Hejj ! Zar posle svega? Zar si to zasluzila? Ne ! NISI !
On nije jedini decko na svetu i ti to znas.Okej!Mozda za tebe jeste,al' trenutno videces.
Nacice se neko ko ce izbrisati njega,znam da ti je tesko da verujes u to,ali moguce je ...
On ! Necu da ga zovem po imenu,ne zelim.
ON! Je naneo toliko bola jednom neznom i predivnom stvorenju,da se ono od silnog pritiska raspala i gotovo nestalo skroz.
Nisam smela to da dozvolim,nikako.
Ti vredis i ti si najvrednija od svih i svakog. 
Vrednija od njega,od mene,od svakog...
Morala sam ovo ovako da napisem,zato sto zelim.
Zelim jos da ti kazem da nikad ,ali bas nikad nisi sama.
I da nemoj da odbacujes nesto sto moze da te promeni skroz.
Zelim da znas da sam ja jedna zatvorena osoba i ovo je moj nacin (ne bas najbolji) da ti iskazem koliko je meni stalo do tebe.
Znam da gresim i da se ponekad ponasam kako ne bi trebalo al' te volim i uvek cu.
Zelim da znas !
Zelim da znas da verujem u tebe!
Zelim da znas da sam uvek tu !
Zelim da znas da si jedna JAKO vredna osoba !
Zelim da znas da ma sta god da se desi imas mene !
Zelim da ti kazem da si mi jako puno pomogla i da sam ti do kraja zahvalna i uvek cu biti,i ne znam kako cu ti se oduziti.
I da , ako se ikada budemo posvadjale ili rastale ili tako nesto,ovo ce ostati kao uspomena i kao nesto sto je najvrednije.
Zelela sam da znas sve ovo.
Nije bas najbolje sroceno,ali poenta je tu i ti ces je razumeti ! 

Posveceno:
Jednoj maloj,plavoj meni najdrazoj.G.

Леонард Ојлер

Леонард Паул Ојлер (нем. Leonhard Paul Euler; Базел, 15. април 1707 — Санкт Петербург, 18. септембар 1783) је био швајцарски математичар и физичар. Живео је и радио у Берлину и Санкт Петербургу.

Ојлер је дошао до великих открића у потпуно различитим областима као што су математичка анализа и теорија графова. Увео је у употребу велики број термина који се користе у савременој математици и унапредио математичку нотацију, посебно у оквиру анализе. Ојлер је заслужан за савремени запис математичке функције. Значајан допринос дао је и на пољима механике, оптике и астрономије. 

Сматра се да је Ојлер један од врло значајних математичара 18. века и међу највећим математичарима свих времена. Такође је и један од најплоднијих - сачувано је око 900 његових радова. 

У 18. веку математичка истраживања су била усредсређена на област анализе, а чланови породице Бернули, који су били блиски пријатељи породице Ојлер, су били заслужни за већи део раних открића на овом пољу. Захваљујући њиховом утицају, Ојлер се фокусирао на изучавање математичке анализе. Иако неки његови докази по савременим стандардима математичке строгости нису прихватљиви,  његове идеје су утрле пут многим значајним достигнућима.

Ојлер је познат по великом доприносу развоју степених редова, приказивању функција у облику збира бесконачно много сабирака, као што је

 

и њиховој честој употреби.

Значајно Ојлерово откриће је развој броја e и инверзне тангенсне функције у степени ред. Његова слободна употреба (која је по савременим стандардима и технички некоректна) степених редова омогућила му је да реши чувени Базелски проблем 1735. године

Геометријска интерпретацијаОјлерове формуле

Ојлер је увео употребу експоненцијалне функције и логаритама у аналитичке доказе. Открио је начин да изрази различите логаритамске функције помоћу степених редова, и успешно је дефинисао логаритме негативних и комплексних бројева, чиме је проширио домен математичке примене логаритама. Такође је дефинисао експоненцијалну функцију за комплексне бројеве и открио њену везу са тригонометријским функцијама. За произвољан реалан број φ, према Ојлеровој формули, важи једнакост

Посебан случај те формуле, који се добија за вредност  познат као Ојлеров идентитет,

се у књизи Ричарда Фејнмана сматра за „најзначајнију математичку формулу“, зато што у једном изразу, уз коришћење операција сабирања, множења и степеновања наводи пет важних математичких константи 0, 1, e, i и π  Читаоци часописа Математикал интелиџенсер (Mathematical Intelligencer) су1988. године овај идентитет прогласили за најлепшу математичку формулу свих времена. Занимљиво је да су се међу пет првопласираних формула на том гласању нашле чак три које је открио Ојлер.

Између осталог, Ојлер је разрадио теорију виших трансцеденталних функција уводећи гама-функцију и нову методу за решавање једначина четвртог степена. Откривши начин да израчуна интеграл са комплексним границама наговестио је развој модерне комплексне анализе. Зачео је функционалну анализу, и дао чувену Ојлер-Лагранжову формулу.

Ојлер је био први математичар који је користио аналитичке методе за решавање проблема теорије бројева. На тај начин је ујединио две различите математичке гране и увео нову област истраживања, аналитичку теорију бројева. У процесу заснивања новог поља, Ојлер је створио теорију хипергеометријских редова, хиперболичних тригонометријских функција и аналитичку теорију верижних разломака. Доказао је да простих бројева има бесконачно много користећи дивергентност хармонијског реда, и употребљавао је аналитичке методе да би дошао до одређених сазнања о начину на који су прости бројеви распоређени у скупу природних бројева. Ојлерови доприноси на овом пољу су омогућили да се открије Теорема о простим бројевима.

И на пољу физике Ојлер је оставио траг, кроз откриће Ојлер-Бернулијеве једначине. Поред тога што је успешно примењивао своје аналитичке методе на проблеме класичне механике, истим техникама се служио и при решавању астрономских проблема. За своја достигнућа на том пољу добио је неколико награда париске Академије наука. Између осталог, са великом тачношћу је одређивао орбите комета и других небеских тела, разумевајући њихову природу, и рачунајући паралаксу сунца. Његова израчунавања су допринела развоју тачних таблица географских дужина. 

Између осталог, Ојлер је дао значајан допринос и на пољу оптике. Није се слагао са Њутновом теоријом светлости изложеном у делу Оптика (Opticks), која је у то време била преовлађујућа. Својим радом на ту тему из 1740. године помогао је да Таласна теорија светлости коју је предложио Кристијан Хајгенс постане доминанатан начин размишљања, до развоја Квантне теорије светлости.

Kratak clanak o Leonardu Ojleru u znak secanja .
Danas je 306 godina od njegovog rodjenja,pa da se ne zaboravi.

Otkrivena “tačka s koje nema povratka”- prodor do ruba crne rupe

Koristeci kontinentalno razgranatu mrezu teleskopa,internacionalni skup astronoma uspeo je proviriti do ruba crne rupe u sredistu udaljene galaksije i po prvi put izmeriti tacku crne rupe ''s koje nema povratka''. To je najbliza udaljenost koja omogucuje pristup materiji pre nego sto bespovratno bude uvucena u crnu rupu.
Crna rupa je mesto u svemiru u kome je gravitacijska sila tako jaka da nista cak ni svetlost, ne moze izbaci njenomm uticaju. Granica crne rupe poznata je pod nazivom ''horizont dogadjaja''.
''Jednom kada objekti predju horizont dogadjaja zauvek su izgubljeni'' Kaze autor i voditelj projekta DOELEMAN ,pomocnik direktora na zvezdarnici MIT Haystack i naucni saradnik u centru za astrofiziku Harvard-Smithsonian (CfA). 
''To su vrata koja predstavljaju izlaz iz naseg svemira. Prodjete li kroz ta vrata,nema vise povratka''.

Tim je ispitao crnu rupu u sredistu divovske elipticne galaksije nazvane Messier 87 (M87),oko 50 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.
Ta crna rupa je 6 milijardi puta masivnija od Sunca.
Okruzena je gasovitim akrecijskim diskom (mnoge crne rupe hrane se zvezdom saputnicom od koje privlace materiju koja formira okruglu ravnu strukturu slici palacinki-akrecijski disk. op. prev.) iz kojeg se stalno izdizu vrtlozi koje prozdire crna rupa. Mada je sama crna rupa nevidljiva, akrecijski disk je toliko vruc da proizvodi svetlost.

''Mada je ova crna rupa jako daleko,dovoljno je velika da je njena vidljivost ista kao vidljivost crne rupe u sredini Mlecnog puta''. Kaze suator Jonathan Weintroub s CfA. ''To je cini idealnom metom za istrazivanje''.
 

Umetnicki prikaz crne rupe u cijoj orbiti kruzi tanki disk vrelog plina. Centar diska sjaji belom svetloscu dok je rub u tamnoj senci.Magnetno polje od nekih materijala formira plavkastu izmaglicu koja se siri s rubova diska. Isprekidana linija oznacava unutrasnju stabilnu orbitu koja je najbliza udaljenost orbite koju materija ima pre nego sto postane nestabilna i upadne u crnu rupu.  

Prema Ajnstajnovoj teoriji opste relativnosti, masu crne rupe i spin mozemo odrediti tako da izmerimo koliko blizu moze kruziti materija pre nego sto postane nestabilna i padne preko horizonta dogadjaja.Tim je uspeo izmeriti najdublju stabilnu orbitu i otkrio da je samo 5,5 puta veca od horizonta dogadjaja crne rupe. Ova izmerena velicina ukazuje i na to da akrecijski disk ima isti spin kao i crna rupa.

Posmatranja su napravljenja tako da su povezujuci radio-teleskope na Havajima u Arizoni i Kaliforniji stvorili virtualni teleskop nazvan Event Horizont Telescope ili ENT . ENT je sposoban  videti 2 hiljade puta detaljnije od svemirskog teleskopa Hubble. Tim planira prosiriti svoj teleskopski domet  dodajuci teleskope iz Cilea , Europe, Meksika , s Grenlanda i Juznog pola kako bi u buducnosti dobili jos bolje rezultate.

Izvor: Harvard.

Podrska...samopouzdanje...vrednost !

Hej,opet ja.
Mala nebitna.
Sta reci? Sta uraditi?
Nista! Ne mogu nista da kazem a ni da uradim.
Svi mi kazu :''Ma daj bre,ti si jaka pokusaj''!
Okej.Jesam.
Ali niko ne zna sta se krije iza te ''jacine''.
Niko ne vidi koliko ja u stvari patim, niko ne vidi sta se krije iza tog laznog osmeha , niko ne vidi oci pune bola i suza koje stoje na ivici.da poteknu i naprave potop.Niko ne primecuje to.
Ali jbg., sta da se radi?Sve je to sastavni deo zivota koji mi moramo da prodjemo i pobedimo.
Kako znamo i umemo sami bez igde ikog, zato sto je tako najbolje,budes najmanje razocaran i nema ko da ti zabije noz u ledja.Jeste da je tesko i da moras sam da prolazis ali tako je najlakse,najmanje budes povredjen.
Zasto ja uvek zavrsim razocarana?
Nije da se zalim,ali nije fer...
Niko nije tu kada meni najvise treba,svima je sve prece..ali ...nema veze,navikla sam se nekako na samocu.
Okej je.
Nije to tako strasno,i od najgore ima gori,zamisli samo one druge koje vise pate i koji nemaju nista .
Ja bar imam roditelje i neke osobe koje su tu.
Neki nemaju ni to.
Tako da ja nemam pravo da se zalim.
Mogu samo da podignem glavu posaljem osmeh celom svetu i svima pokazem da mogu da potisnem tu bol i da sam jaca od svega toga.I da cu uspeti da savladam to i da cu naci nekog ko ce biti tu uz mene i ko ce zasluziti moj osmeh i biti ga vredan.
Da! Ja ! To ! Mogu !
Hiljadu puta cu sebi da ponovim te reci.
Zato sto ja znam da vredim i to niko nece moci da ubije.
Hvalaa.
P.S. Nista nije ne moguce , samo je malo verovatno ! 

Nada...

Zivot?Sta je to?
Da li je to samo nesto prolazno? Daa.Jeste! To je zivot !
On je prolazan.
Medjutim,mi mozemo uciniti da dok prolazi bude ispunjen ili prazan.
Kako?
Hmm...
Mi se rodimo kao ''tabula rasa'',sto znaci prazna tabla.
Mi sami biramo kako cemo da ispisemo tu ''tablu'', da li cemo biti dobri ili losi,
da li ce nam zivot proci u radosti ili tuzi , zavisi iskljucivo od nas samih.
Mi trebamo da se trudimo da ispunimo nas zivot onako kako treba,trebamo
da se trudimo da budemo srecni i okruzeni osobama koje nas vole i koje mi volimo,
da se potrudimo da nadjemo ljubav,osobu koja ce biti uz nas do kraja naseg zivota.
Ali opet..ne sastoji se zivot samo od toga.
Treba biti covek.
Uvek sam se pitala kako neko ko ima da ni sam ne zna sta ce sa tim je sebican i pohlepan i uvek zeli vise,za razliku od nekog ko nema nista,a dao bi ti sve?
Zasto tako funkcionise?
Hmm....ljudska psiha je previse zatrovana parama, bogatstom i provodom i ne poznaje prave vrednosti.
Nazalost.
Ljudi svasta rade sa svojim zivotom,a nisu svesni koliko je on vredan i najbitnije od svega zivot je jedan.
Neki kazu da je zivot kao sonet.ISTINA !
Mi sami odlucujemo kako i sta!
Upoznala sam par ljudii kojima se divim i koji su vredni pomena i pamcenja zbog svega sto su uradili i dalje cine. Treba vise takvih ljudi da bude. NE ! Ljudi ima punoo,treba biti COVEK !
Eh..COVEK?
Mnogi ne znaju znacenje te reci.
Ja sam jos mlada,mozda nije na meni da donosim ovakve zakljucke , ali opet cak i ja vidim u kakvoj situaciji zivimo i razvijamo se,a to nimalo nije dobro niti ce dobro uticati na buducnost.
Ali,opet kazem ja sam mlada,meni ostaje nada da ce se ljudska svest probuditi i videti do koje propasti smo stigli u uciniti nesto povodom toga, a ako se to ipak ne desi..pa..ne zelim da razmisljam o tome ...
NADA OSTAJE !!! 

Nemojte zaliti,nikada ni za cim.

Treba se izlagati opasnostima. Cudo zivota mozemo istinski razumjeti jedino ako dopustimo da se dogodi nesto neocekivano. 

Svakog dana Gospod nam daruje - zajedno sa suncem - jedan trenutak kada je moguce izmjeniti sve ono sto nas cini nesretnim. Svakog dana nastojimo da obmanimo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenuak, kako on ne postoji, kako je danasnji dan istovjetan jucerasnjem i kako ce biti jednak sutrasnjem. Ali, onaj ko obrati paznju na dan koji traje, otkriva carobni trenutak. On moze da bude skriven u casu kad ujutru otkljucavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tisini koja naglo nastupi poslije rucka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto. Taj trenutak postoji - trenutak kad nas sva snaga zvijezda namah prozme i omoguci nam da cinimo cuda. 

Sreca je ponekad blagoslov, ali je najcesce osvajanje. Carobni trenutak koji se javlja svakoga dana pomaze nam da se mijenjamo, navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima. paticemo, prezivljavacemo teske sate, suociti cemo se sa mnogim razocarenjima - al sve je to prolazno, i ne ostavlja trag. I jednog dana, u buducnosti, moci cemo da se okrenemo unazad s ponosom i vjerom.

Jadan je onaj koji se plasi da se izlozi opasnostima. Jer on se mozda nikada ne vara, nikada ne razocarava, niti pati poput onih koji slede svoj san. Ali kada se okrene iza sebe - a svi se mi uvek okrecemo iza sebe - cuce glas svog srca kako mu govori: "Sta si ucinio sa cudima koje je Bog posejao duz tvojih dana? Sta si ucinio sa sposobnostima koje ti je tvoj Ucitelj poverio? Zakopao si ih duboko u neku jamu, iz straha da ih ne izgubis. Dakle, to je tvoje jedino nasledje: Izvesnost da si protracio svoj zivot." 

Jadan onaj koji bude slusao takve rijeci. Jer ce tada poverovati u cuda, ali uzalud. Carobni trenutci njegovog zivota otisli su u nepovrat. 



A ja bih na ovo mogla samo da se nadovezem jos necim sto sam negde procitala

"Nemoj da zalis i places za necime sto se zavrsilo, raduj se sto se to uopste desilo. I zivi dalje..."

Nesto posebno,nenadmaseno.

Slušala sam ritmično udaranje kapi kiše o prozor. Na radiju je išla neka stara balada. Dugo nisam slušala radio. Podseća me na tebe. Podseća me na one naše večeri pune šale, smeha, romantike, nežnosti. A tih večeri više nema. I to me boli. Postao si hladan i dalek. Kao da se nešto u tebi prelomilo i preokrenulo. Ne znam kako. Ne znam zašto. Ne znam ništa. A ni ti ne znaš. Ili ne želiš da znaš. Ni sama nisam sigurna. Pitam se da li sam ja negde pogrešila? Ako jesam, reci mi gde! Reci bilo šta! Suoči se sa mnom! Ali, prvo moraš uraditi nešto teže, za šta nisam sigurna da si u stanju. Moraš se suočiti sa sobom. To je teže nego meni reći bilo šta. Ni meni nije lako da se suočim sa sobom, da priznam da smo se izgubili, zalutali. A dala sam ti srce na dlanu. Otvorila ga tebi bez rezerve, bez skrivanja. Nisam razmišljala da ćemo doći dovde. Nisam razmišljala da će mi trevati neki kutak srca u kom te nema. Nemam takav kutak. Svuda si ti. Možda samo malo preterujem. Možda sam se malo uplašila. Ali, ne zameri mi zbog straha. To je samo zato što se bojim da će moji koraci jednom postati premali da bi te stigli, ili da ću ja krenuti suviše brzo i izgubiti te. A to ne želim jer si postao deo mog srca, deo mene. Postao si nešto nenadmašno za mene. Moja unikatna ludost, zbog koje se smejem. plačem, svadjam se.Ti si me naučio tome šta zaslužujem, a onda si sam krenuo da se povlačiš. I to je tužno. Osećam kako ti klizim kroz prste. Polako, postojano, nezadrživo. A ti ne činiš ništa. Ne zaboravi da i ja imam svoje granice i svoj ponos. A kad se ponos probudi sve drugo pada u drugi plan. Tada ću otići sama. I neću ti dozvoliti ni da pokušaš da me zadržiš. A kad jednom odem, odlazim zauvek. Bez povratka. Takva sam ja. Ali, čak i ako odem, ne brini. Ostaćeš mi u srcu zauvek kao lepršav trag nečeg nežnog i romantičnog. Ti ćeš za mene uvek biti nešto posebno. Nenadmašno. Jer sve drugo može proći, ali ti uvek ostaješ. S.

Jednom ''NJEMU''

Sneg ponovo počinje da pada. Stojim pored prozora i gledam negde u daljinu. Tu sam, ali moje srce je tamo, kraj tebe. Volim te. I boli me ova daljina. Kažu ljudi da ljubav menja ljude. Sada se slažem. Možda nisam uvek prema tebi bila najbolja, možda i neću uvek biti dobra, ali NIKAD ne sumnjaj u ovu ljubav. Ti si postao razlog mog osmeha. Ima te u mojim očima, rečima, u svakom otkucaju srca. Kad bi samo neko ko me slušao i posmatrao dok pričam o tebi mogao da ti kaže koliko te ima u meni... Čak i sve one sitne gluposti, kojih sam se odrekla zbog pogrešnih osoba, sa tobom ponovo izgledaju sasvim bezazleno. S tobom je lako smejati se i jedan sasvim običan dan se može pretvoriti u dan iz savršenog sna. Znam da nekad deluje kao da svoje misli i srce zatvaram pred tobom, kao da se povlačim u samu sebe, ali čak i tada sam potpuno i apsolutno tvoja, jer ti si i u mislima i srcu i snovima. Tako si uvek sa mnom. I sve tvoje ludosti koje praviš zbog mene ću uvek pamtiti. Znaš i sam da postoje trenuci koji su samo naši i zauvek će samo naši i ostati. A želim još mnogo takvih trenutaka doživeti sa tobom. Kada neko samo izgovori tvoje ime, kada ga makar u prolazu čujem, u meni se probudi milion uspomena na tvoje lepe i nežne reči. Te reči mi daju snagu. Zbog njih se osećam kao da sam najlepša na svetu, zbog njih se osećam posebno, vredno, voljeno. Onda se u meni probude sva nežna osećanja. A kada se samo setim kako sam te lako mogla izgubiti, kako sam te se lako mogla odreći poželim da zaplačem, da vrisnem. Danas mi je tvoje ime amajlija, a naša ljubav štit od svega lošeg. I shvatam, ljubav nas brani od svega osim od nas samih. Kada si ti u pitanju ja ne želim da se branim. Želim da me naša ljubav zauvek brani od loših stvari. S.

Kako prevazici tugu.bol, gubitak i razocarenje???

Onaj dogadjaj koji nas veoma pogodi (smrt bliske osobe, neuspeh, rastanak sl.) praznina toga ostaje u nama, ali vremenom bledi i ide u podsvest ali sve to naravno moramo mi sami da ucinimo i to ide u podsvest sa nasom zeljom, mi smo ti koji potiskujemo..e sad nekada ta sacanja iz podsvesti krenu da ulaze u svest ali tu zavisi od nasih odbrambenih mehanizma da kako cemo to docekati i kako ce nas organizam, pamet reagovati.
Zalost vremenom gubi intenzitet, to ne znaci da ti vise ne zalis, ali zivot ide dalje i ona ono izbledjuje i ima trenutaka da mozda i posle 5 godina se razalimo. Normalo je do 5-6 meseci, sve sto je iznad 6 meseci i intenzitet bola, zaljenja raste onda treba konsultacija sa psihologom, psihijatrom itd.
Borba i nije bas jednostavna, znaci individualno je to. Ali se treba uvek imati u obzir vera u zivot i da sve sto jednom pocne mora da ima i svoj zavrsetak i da mi nismo niko i nista da to zaustavimo (ovo je u vezi smrti, rastanka itd.), dok neuspeh na faksu, poslu, gubitak novca i sta ja znam to dodje prodje i opet dodje tako je..a smrt je nesto drugo.
Da se vratimo na staro mozemo, al da budemo kao i ranije e to ne mozemo, zato sto su nas ti gubitci bili oni za voljenu osobu, neuspeh drasticno promenili, postali smo ili jaci ili emotivni zavisi od osobe. Ali zato zivot je pun iznenadjenja i hteli mi ili ne moramo da se prilagodjavamo novonastalim situacijama i vremenom izbledi al naravno u nama ostaje samo veoma slabijeg intenziteta...I da napomenem sto vec sigurno znas, da za sve ono STO? ima i svoje ZASTO?...I sama verujem da ta "grudvica vazduha u grudima" ostaje dugo vremena, mozda i zauvek.
Prilagodjavanje i menjanje je neophodno. Aktivno ucestvovanje u zivotu. Neophodno je dopustiti da neke stvari odnese reka vremena. Pomiriti se na neki nacin. Sa druge strane, s nekim stvarima se nemoguce pomiriti, niti cemo biti u stanju pozeleti da se oslobodimo zaljenja.
Ja sam prvo prosla kroz fazu neprihvatanja i besa, pa fazu mirenja i apatije. Pronasla sam ravnotezu, promenila se, ali praznina je ostala.
Iskreno, sada imam problem s onim sto je tuga ostavila iza sebe, nedostatkom motivacije, nekim vidom razocarenja,generalno.(mozda zaostaci nekog neartikulisanog besa i tuge, duboko potisnutog,izmenjenog u razocarenje)
I zbog toga bi volela da se povezem s onim sto sam nekada bila,tim izgubljenim delom sebe..iako znam da je bukvalno nemoguce, nadam se da cu ga pronaci bar u drugom obliku. ono sto ste spomenuli iznad, naci kompenzaciju.
Verujem da vreme cini svoje, menjamo se i mi i zivotne okolnosti. Ucimo!!!   

Bele rupe u svemiru

Bele rupe Bele rupe su vremenski obrnute crne rupe. Uzmemo dakle (mozda beskonačno dugačak) film "Crna rupa od nastanka rupe do kraja svemira" i ako ga vrtimo unazad dobili bismo film "Bela rupa od nastanka svemira do smrti rupe."

Crna rupa je krajnje stanje procesa u kojem materija pod delovanjem gravitacije kolapsira u sve gusce i gusce stanje, sve dok gravitacija na povrsini ne postane toliko jaka da ni svetlost ne moћe pobeći. Ubrzo nakon toga ("ubrzo" za posmatrača koji stoji na povrsini zvezde, za udaljenog promatrača taj proces traje beskonačno dugo) materija sasvim kolapsira u stanje beskonačne gustoće koju zovemo singularitet.

Kod bele rupe sve ide obrnuto: Iz singulariteta "izvire" materija i siri se.

Za pomatrača izvan jedne i druge rupe, crna rupa je objekat koji samo guta materiju i postaje sve veći i ne moze se unistiti (zanemarimo li Hawkingovo zračenje) dok bela rupa samo emituje materiju, postaje sve manja i ne moze se stvoriti. Ona je postojala i u vreme " Velikog praska", a "razlog" njenog postojanja je u njenoj budućnosti.

Iz ovog se vidi da su bele rupe paradoksalni objekti (npr. ne postuju drugi zakon termodinamike) i stoga mnogi veruju da one ne mogu postojati u prirodi. Neki od razloga sto se one ipak pojavljuju u naučnoj literaturi su sledeći:  

 Einsteinova teorija je simetrična na vremensku inverziju pa ako se u njoj pojavljuju crne rupe (a pojavljuju se) onda se moraju pojavljivati i bele. To ne znači da se one pojavljuju i u prirodi koja, osim s Einsteinovom teorijom, mora biti u skladu i s ostalim zakonima prirode (npr. termodinamikom). Unutar same Einsteinove teorije one mogu biti pak zanimljive za posmatranje iz čisto akademsko-teorijskih razloga.

.Postoje neki egzotični modeli svemira u kojima je on zapravo bela rupa. Kad se posmatra vremenski simetričan svemir (tzv. Goldov svemir) koji se nakon sirenja počinje skupljati prema Velikom sazimanju ("Big Crunch") i to tako da u drugoj polovini njegovog trajanja vaze antitermodinamički zakoni (entropija pada, razbijene čase se sastavljaju same od sebe), onda bi objekat koji bi za posmatrače u drugoj polovini bio crna rupa, nama izgledao kao bela rupa pa bi potraga za belim rupama (zasad neuspesna) mogla nesto reći o mogućnosti da je nas svemir upravo takav. 

Magicni momenat...

Videla sam nesto danas,nesto sto me je iznenadilo.Nisam verovala da to postoji.I dalje mi je tesko da verujem , moje oci i dalje se cude,a mozak ne moze da shvati da je to stvarnost.Sada se sigurno i vi pitate sta me je to toliko zacudilo i bacilo u toliku nevericu . Ne brinite se , recicu vam uskoro sta me je toliko iznenadilo. Ne znam da li cete mi verovati , ali istina je savrsenstvo postoji. Nemojte da odbijate to sto sam sada rekla i ja sam odbijala sve dok nisam videla njega. Da! Dobro ste procitali on je u pitanju ,jedno stvorenje  koje  sam sam videla danas i koje je skroz promenilo izjavu:''Savrsenstvo ne postoji''. Pokusacu recima da vam opisem kako je to izgledalo,mada nema reci za to. Skola monotono i uvek isto mesto.Isti ucenici koji stalno zure na cas , guraju se kroz hodnik. Medju njima se nadje se nadje poneki profesor ,koji je stalno zauzet necim,i da na kraju smo tu mi,moj razred i ja. Ja,kojoj je ceo taj sistem odvratam,mrtav i siv . Nikada se nista ne desava , svaki dan isto kao da smo programirani , nisam zelela da budem vise deo toga.Okrenula sam glavu na drugu stranu i tad sam videla njega. Sva moja paznja je bila usmerena ka njemu. Bio je to mladic manekenske gradje,crne kose , plavih ociju.Imao je dobar i prav stas.Cudan hod , svojstven samo njemu,priblizavao se ka meni,a moj pogled je i dalje bio na njemu.Farmerke i plava kosulja su tako dobro izgledale na njemu kao da su deo njega. Izgledao je tako nestvarno,nisam mogla da poverujem da je stvaran. Stao je na par cm od mene,ja sam i dalje gledala u njega , obratio mi se ali nisam cula sta je rekao,zatim mi je spustio ruku na rame,bilo je tako magicno,trgla sam se i zadrhtala  .Zatim je spustio obe ruke na moja ramena ,upitavsi me:''Sta ti je? Da li si dobro?''Gledao me plavim ocima pravo u oci,njegov pogled me do srca dotakao i tu se zauvek urezao.Tiho sam rekla:''Ne brinite se,nije mi nista''. Htela sam da se sklonim od njega,ali on je spustio ruku sa mog ramena na moj struk,dok je to radio gledao me onim pogledom koji obara sa nogu.Uhvatio me za ruku i povukao da krenem sa njim.Krenula sam bez ijedne reci,htela sam da progovorim , ali nisam mogla.Pokusala sam bar da pitam gde to idemo,ali nisam mogla glas kao da je bio potisnut nazad u moje grlo guseci me.Prolazili smo kroz jedan park koji je bio pun miomirisnih cvetova , raznih boja i oblika , drveca koje je svoje grane savijalo pod vetrom kao da nas pozdravlja, ali cudno je to nije bilo ljudi.Samo nas dvoje i prelepa priroda oko nas.Zaustavili smo se kod najveceg drveta okruzenog sa svim mogucim cveticicima ispunjeno svim mogucim mirisima. Uzeo je moje ruke u njegove i rekao mi:'' Slusaj me.Znam sta si sve prosla i znam da ti je sve oko tebe u onoj skoli odvratno, znam da si mnogo uplasena i da si sama. Znam da si jako razocarana u sve,ali ja sam tu da ti nadu vratim,ako padnes da te uhvatim,kada si na korak do dna da te podignem, da te cuvam i da cenim sve ono sto ti jesi i sta ces tek postati , ja sam tu da ti pruzim svu paznju i ljubav ovog sveta koju zasluzujes, koju niko nije mogao da ti da''.Zavrsivsi ovo lagano je pojacao stisak ruke da mi pokaze da mogu da budem sigurna u to. Podigla sam glavu koju sam inace drzala spustenu za vreme njegovog izlaganja . Pogledala sam pravo u njegove plave oci koje su bile pune ljubavi i neznosti za mene. Niz moj obraz je kliznula jedna suza,zatim jos jedna i na kraju more suza. Kroz suze sam rekla:''Da li je moguce da ti postojis?Da li si ti stvaran?Da ovo nije jos jedna iluzija srece i radosti koju moje srce sada oseca ? Da ovo nije samo jos jedna igra ,prevara i laz kao sto je bilo sve ostalo?Izvini na ovolikoj sumnji ali sta da radim?Ovo malo srce je bilo previse puta ranjeno,tako da su tvoje reci njemu strane.Bojim se da ako sada zatvorim oci tebe i ove prelepe sredine nece vise biti.''Svojim rukama je brisao suze sa mog lica.Kako je brisao njih tako je brisao i sve ruzne uspomene, kako su one nestajale tako je nestajala i sva bol koja me unistavala iznutra.Neznim glasom je rekao:''NE ! Ja nisam kao drugi nistam tako slab.Necu te napustiti i da istina je sve sto sam rekao , a sada cu ti i dokazati''! Zbunjeno sam upitala:''Kako?''Privukao me je sebi i poljubio. Grlio me i ljubio. Taj njegov postupak je bio toliko jak da je sva bol koja se godinama nagomilavala u meni iscezla,nema vise tuge. Preplavio me je osecaj topline i sve je bilo kao san.Odvojile su nam se usne i on je upitao:"Da li je dovoljno cvrst dokaz??" "Daa,daaa"!! Uzviknula sam sa osmehom na licu.Nasmejao se uzeo me u narucje i tako smo se spustil dole na meku travu,medju cvece sa kojim je on ukrasio moju kosu.Naslonio se na drvo a ja na njega,vetar koji je duvao milovao nam je lica poput najneznijih pera.U svom tom zagoru i sa svima sto nas je okruzivalo zagrljeni smo zatvorili oci i uzivali.

Zasto Srbija?

Зато што је Србин убио Мурата!
Зато што нас је Хитлер хвалио!
Зато што имамо Светосавље!
Зато што имамо Теслу!
Зато што имамо Обилића и Лазара!
Зато што имамо Душана!
Зато што смемо да се супротставимо целом свету!
Зато што је наш орао лепши од европских звездица!
Зато што имамо Дражу!
Зато што нисмо мењали веру као неки (балије)!
Зато што су се наши преци борили за ове границе!
Зато што је Србин најбољи тенисер!
Зато што су Срби најбољи одбојкаши у Еврoпи!
Зато што је Србија најбоља у кошарци,ватерполу...!
Зато што смо преживели олују!
Зато што нас цео свет мрзи!
Зато што смо тако мали,а инатимо се целом свету!
Зато што не може свако бити Србин!
Зато што смо издржали 500 година Tурске!
Зато ћемо се вечно борити за оно шта је наше!
Зато што имамо Четнике!
Зато што имамо Републику Српску!
Зато што немамо море а најбољи смо у ватерполу!
Зато што ДЕЛИЈЕ ГРОБАРИ ФИРМАШИ и остали ако се УЈЕДИНЕ ВИ УМИРЕТЕ!
Зато што нема предаје - нема повлачења!
Зато што смо већи верници него цео свет заједно!
Зато што нас има преко 7 000 000 и смањујемо се АЛ' СЕ НИКАД УГАСИТИ НЕЋЕМО!
Зато што "Дај Нам Боже да се Срби Сложе"
Зато што само слога СРБИНА спасава!
Зато што имамо светиње старе хиљаде година!
Зато што се крстимо са три прста!
Зато што смо Православци!
Зато што нас сматрају убицама, а нас су клали!
Зато што је Сребреница наша!
Зато што имамо најлепше девојке на свету!
Зато што сви кажу да Срби лоше живе, а кад дођу пожеле да ЖИВЕ СА НАМА!
♥ СРБИЈА :)

Srce je nebitno

Ha Srce.Sta ono zna.Ono je samo organ koji pumpa krv i nista vise od toga.
Hm..da li je to stvarno tako?
Ne bi bas rekla.Nisam ubedjena u to.
Ako je to istina zasto onda svaki put boli kada nas neko napusti?
Ako je ono samo glupi organ. Zasto  uvek zavrsi povredjeno?
Srce.Glas srca je jaci od svega. Jaci je od razuma.
Ono moze da bude slomljeno i hiljadu puta ali ne moze da mrzi onog ko ga je slomilo.
Cudno je to da , ali tako je.
Nikad mi nece biti jasno,kako nesto tako malo moze da proizvede toliko bola, pa opet i toliko srece.
Srce je jedna veoma vredna stvar koju treba cuvati i hraniti ljubalju i ne dozvoliti nikada i nikome da ga slomi ili povredi.
Lako je ovo reci ali treba i postovati.
U ovom okruzenju to nije moguce.Ovde je svakoga briga za drugoga i na kraju se dodje do zakljucka da je srce nebitno.Na kraju svi postanu isti.Ne znaju se vise sta su prave vrednosti , sve se sastoji od toga ko koliko novca ima , koliko kuca ili ostalih materijalnih stvari . Zamenili su ljude i stvari. Vise vole stvari nego ljude zato polako i propadamo.
A nase srce,ono malo i sitno sto uvek zadrhti kada grmi , sta ono moze da uradi protiv zatrovane ljudske psihe?Moze samo da se preda i prilagodi iako cvili u bolovima i patinji , na to niko ne obraca paznju.
Moje srce je jos uvek neiskvareno i potrudicu se da tako ostane.
Necu nikome dozvoliti da unisti njegovu sposobnost da voli.
CUVAJTE SVOJE SRCE NE DOZVOLITE DA GA RANE I POVREDE,VERUJETE TO JE NAJVREDNIJA STVAR KOJU IMATE , AKO NJU IZGUBITE GUBITE SVE !!!

Strah je ubica duse.

Strah.Sta je to?Da li strah mozemo da definisemo?Cini mi se da ne mozemo.Zasto?Hm.. opet pitanje,svaki odgovor donosi novo pitanje,pa dokle tako?Ha , evo ga opet. Strah ne mozemo definisati. Taj osecaj postoji kod svih ljudi.Neki se boje da izgube voljene osobe,neki se boje da ne izgube prijateljstvo,neki se boje da ne izgube svoje bogatstvo zato sto je ceo njihov svet to.
A jaa ? Ja se bojim da cu izgubiti njega.Ako izgubim njega onda gubim sve. On je moje sve.Moje srce,moja dusa,moja radost,moja tuga , moja sreca , moja nesreca .. jednostavno je . Njemu sam sve dala,sve sto se moglo dati pripada njemu.Cak i ja sama nisam vise svoja,njegova sam i uvek cu biti . On je ono sto me drzi , on je taj koji je tu kada je najteze , kada sam bila najvise uplasena on je bio tu da me zastiti.Sada se nicega ne bojim,sem da izgubim njega. Ako on ode ostace samo pustinja i nista. Bice velika praznina i opet nista.Nece biti nikog i nista da ga zameni,njega nije moguce zameniti. On je ono sto mi treba on je onaj pravi znam to,znala sam cim sam ga ugledala prvi put.Sve je to tako.Ali opet strah i sumnja koje me ubijaju iznutra i unistavaju nikad nece nestati,uvek ce biti i onaj najmanji crv sumnje da bi on moga samo da ode i da mene ostavi bez icega.Taj strah,taj prokleti strah.