Bele rupe u svemiru

Bele rupe Bele rupe su vremenski obrnute crne rupe. Uzmemo dakle (mozda beskonačno dugačak) film "Crna rupa od nastanka rupe do kraja svemira" i ako ga vrtimo unazad dobili bismo film "Bela rupa od nastanka svemira do smrti rupe."

Crna rupa je krajnje stanje procesa u kojem materija pod delovanjem gravitacije kolapsira u sve gusce i gusce stanje, sve dok gravitacija na povrsini ne postane toliko jaka da ni svetlost ne moћe pobeći. Ubrzo nakon toga ("ubrzo" za posmatrača koji stoji na povrsini zvezde, za udaljenog promatrača taj proces traje beskonačno dugo) materija sasvim kolapsira u stanje beskonačne gustoće koju zovemo singularitet.

Kod bele rupe sve ide obrnuto: Iz singulariteta "izvire" materija i siri se.

Za pomatrača izvan jedne i druge rupe, crna rupa je objekat koji samo guta materiju i postaje sve veći i ne moze se unistiti (zanemarimo li Hawkingovo zračenje) dok bela rupa samo emituje materiju, postaje sve manja i ne moze se stvoriti. Ona je postojala i u vreme " Velikog praska", a "razlog" njenog postojanja je u njenoj budućnosti.

Iz ovog se vidi da su bele rupe paradoksalni objekti (npr. ne postuju drugi zakon termodinamike) i stoga mnogi veruju da one ne mogu postojati u prirodi. Neki od razloga sto se one ipak pojavljuju u naučnoj literaturi su sledeći:  

 Einsteinova teorija je simetrična na vremensku inverziju pa ako se u njoj pojavljuju crne rupe (a pojavljuju se) onda se moraju pojavljivati i bele. To ne znači da se one pojavljuju i u prirodi koja, osim s Einsteinovom teorijom, mora biti u skladu i s ostalim zakonima prirode (npr. termodinamikom). Unutar same Einsteinove teorije one mogu biti pak zanimljive za posmatranje iz čisto akademsko-teorijskih razloga.

.Postoje neki egzotični modeli svemira u kojima je on zapravo bela rupa. Kad se posmatra vremenski simetričan svemir (tzv. Goldov svemir) koji se nakon sirenja počinje skupljati prema Velikom sazimanju ("Big Crunch") i to tako da u drugoj polovini njegovog trajanja vaze antitermodinamički zakoni (entropija pada, razbijene čase se sastavljaju same od sebe), onda bi objekat koji bi za posmatrače u drugoj polovini bio crna rupa, nama izgledao kao bela rupa pa bi potraga za belim rupama (zasad neuspesna) mogla nesto reći o mogućnosti da je nas svemir upravo takav.