Magicni momenat...

Videla sam nesto danas,nesto sto me je iznenadilo.Nisam verovala da to postoji.I dalje mi je tesko da verujem , moje oci i dalje se cude,a mozak ne moze da shvati da je to stvarnost.Sada se sigurno i vi pitate sta me je to toliko zacudilo i bacilo u toliku nevericu . Ne brinite se , recicu vam uskoro sta me je toliko iznenadilo. Ne znam da li cete mi verovati , ali istina je savrsenstvo postoji. Nemojte da odbijate to sto sam sada rekla i ja sam odbijala sve dok nisam videla njega. Da! Dobro ste procitali on je u pitanju ,jedno stvorenje  koje  sam sam videla danas i koje je skroz promenilo izjavu:''Savrsenstvo ne postoji''. Pokusacu recima da vam opisem kako je to izgledalo,mada nema reci za to. Skola monotono i uvek isto mesto.Isti ucenici koji stalno zure na cas , guraju se kroz hodnik. Medju njima se nadje se nadje poneki profesor ,koji je stalno zauzet necim,i da na kraju smo tu mi,moj razred i ja. Ja,kojoj je ceo taj sistem odvratam,mrtav i siv . Nikada se nista ne desava , svaki dan isto kao da smo programirani , nisam zelela da budem vise deo toga.Okrenula sam glavu na drugu stranu i tad sam videla njega. Sva moja paznja je bila usmerena ka njemu. Bio je to mladic manekenske gradje,crne kose , plavih ociju.Imao je dobar i prav stas.Cudan hod , svojstven samo njemu,priblizavao se ka meni,a moj pogled je i dalje bio na njemu.Farmerke i plava kosulja su tako dobro izgledale na njemu kao da su deo njega. Izgledao je tako nestvarno,nisam mogla da poverujem da je stvaran. Stao je na par cm od mene,ja sam i dalje gledala u njega , obratio mi se ali nisam cula sta je rekao,zatim mi je spustio ruku na rame,bilo je tako magicno,trgla sam se i zadrhtala  .Zatim je spustio obe ruke na moja ramena ,upitavsi me:''Sta ti je? Da li si dobro?''Gledao me plavim ocima pravo u oci,njegov pogled me do srca dotakao i tu se zauvek urezao.Tiho sam rekla:''Ne brinite se,nije mi nista''. Htela sam da se sklonim od njega,ali on je spustio ruku sa mog ramena na moj struk,dok je to radio gledao me onim pogledom koji obara sa nogu.Uhvatio me za ruku i povukao da krenem sa njim.Krenula sam bez ijedne reci,htela sam da progovorim , ali nisam mogla.Pokusala sam bar da pitam gde to idemo,ali nisam mogla glas kao da je bio potisnut nazad u moje grlo guseci me.Prolazili smo kroz jedan park koji je bio pun miomirisnih cvetova , raznih boja i oblika , drveca koje je svoje grane savijalo pod vetrom kao da nas pozdravlja, ali cudno je to nije bilo ljudi.Samo nas dvoje i prelepa priroda oko nas.Zaustavili smo se kod najveceg drveta okruzenog sa svim mogucim cveticicima ispunjeno svim mogucim mirisima. Uzeo je moje ruke u njegove i rekao mi:'' Slusaj me.Znam sta si sve prosla i znam da ti je sve oko tebe u onoj skoli odvratno, znam da si mnogo uplasena i da si sama. Znam da si jako razocarana u sve,ali ja sam tu da ti nadu vratim,ako padnes da te uhvatim,kada si na korak do dna da te podignem, da te cuvam i da cenim sve ono sto ti jesi i sta ces tek postati , ja sam tu da ti pruzim svu paznju i ljubav ovog sveta koju zasluzujes, koju niko nije mogao da ti da''.Zavrsivsi ovo lagano je pojacao stisak ruke da mi pokaze da mogu da budem sigurna u to. Podigla sam glavu koju sam inace drzala spustenu za vreme njegovog izlaganja . Pogledala sam pravo u njegove plave oci koje su bile pune ljubavi i neznosti za mene. Niz moj obraz je kliznula jedna suza,zatim jos jedna i na kraju more suza. Kroz suze sam rekla:''Da li je moguce da ti postojis?Da li si ti stvaran?Da ovo nije jos jedna iluzija srece i radosti koju moje srce sada oseca ? Da ovo nije samo jos jedna igra ,prevara i laz kao sto je bilo sve ostalo?Izvini na ovolikoj sumnji ali sta da radim?Ovo malo srce je bilo previse puta ranjeno,tako da su tvoje reci njemu strane.Bojim se da ako sada zatvorim oci tebe i ove prelepe sredine nece vise biti.''Svojim rukama je brisao suze sa mog lica.Kako je brisao njih tako je brisao i sve ruzne uspomene, kako su one nestajale tako je nestajala i sva bol koja me unistavala iznutra.Neznim glasom je rekao:''NE ! Ja nisam kao drugi nistam tako slab.Necu te napustiti i da istina je sve sto sam rekao , a sada cu ti i dokazati''! Zbunjeno sam upitala:''Kako?''Privukao me je sebi i poljubio. Grlio me i ljubio. Taj njegov postupak je bio toliko jak da je sva bol koja se godinama nagomilavala u meni iscezla,nema vise tuge. Preplavio me je osecaj topline i sve je bilo kao san.Odvojile su nam se usne i on je upitao:"Da li je dovoljno cvrst dokaz??" "Daa,daaa"!! Uzviknula sam sa osmehom na licu.Nasmejao se uzeo me u narucje i tako smo se spustil dole na meku travu,medju cvece sa kojim je on ukrasio moju kosu.Naslonio se na drvo a ja na njega,vetar koji je duvao milovao nam je lica poput najneznijih pera.U svom tom zagoru i sa svima sto nas je okruzivalo zagrljeni smo zatvorili oci i uzivali.