Pa ovako!
Kako poceti? Sta napisati? Sta reci? Kome reci?
Da li je uopste vredno nekome pisati?
Mislim da jeste.
Ima jos ljudi koji zasluzuju da im pisemo.
Cudan nacin komunikacije.
Pisanje?
Neki kazu da je to cista glupost i da ne mozes sve iskreno reci kada pises.
Ja sam bila jedna od njih,koja je delila to misljenje,sada shvatam da je to pogresno.
Svoje misljenje i osecnja najlakse je staviti na papir. Tada imamo slobodu da pisemo i pisemo i pisemo...
Moje misljenje je potpuno izmenjeno. Ugledamo se samo na sve one pisce koji su pisali ljubavne romane ili bilo koje druge kroz svo to njihovo pisanje iskazane su emocije i osecanja.
Kao sto kazu:''Olovka,pise srcem'' Slazem se sa tom tvrdnjom.
Zazmurim utonem u mastu stavim prazan papir isped sebe uzmem olovku u ruke i krenem.
Sve sto mi je na srcu ,na dusi na pameti,sve stavim na to belo parce papira.
Ono trpi sve. I bol i tugu i srecu i radost i gubitak..,patnju za bivsom ljubavi,pronalazenje nove i tako dalje u nedogled. Sve moze da se stavi na papir i iskaze mnogo lakse i bolje nego uzivo.
Kada se pogledamo u oci,ja se zbunim i izgubim i ne mogu reci sve sto mi lezi na srcu.
Lakse mi je da napisem kada mi nisi u blizini,mada sama pomisao na tebe probudi u meni razne osecaje koje ja uspesno stavim na papir i prezentujem posle tebi.
Zelim ti reci jos nekoliko stvari ...
Ali ne moguu...
Ne zelim..
I necu...
Dosta je bilo.
Necu vise nikada dopustiti da me neko tako ubije kao ti.
Pisem...pisem...pisem....
Pisem ti pismo.
Koje ti ne zasluzujes,ali ja imam potrebu da ti to saopstim i jednostavno zelim da znas i mislim da je ovo idealan nacin za to,mozda i gresim videcemo.
Pa ovako:
''Hej,ti ! Zasto si mi to uradio? Zasto si me napustio i unistio? Zasto? Zar posle svega sto smo prosli i sto smo ucinili jedno za drugo?
Ti znas da si moja prva,prava i jednina ljubav i da ce to tako uvek biti.
Mada iako znas to,tebe nije zanimalo nista, hteo si da me povredis,ne znam iz kog razloga,i bio si veoma uspesan u tome. Ovo moje malo srce si slomio na hiljade delova i ono nikad vise nece biti potpuno sastavljeno zato sto jedan deo pripada tebi. Da kada god se setis mene,poseces se na taj deo i osetis sve ono sto sam ja. Tolike suze prolivene, za sta? Za tebe? Pa dragi moj nisi ih vise vredan veruj mi. Ne zelim ti zlo i nikada necu. Ti si ipak bio neko ko je meni znacio mnogo vise od obicnog druga.Prosla sam najlepse trenutke sa tobom i zauvek cu ih pamtiti,toliko su jaki da ih cak ni moje beskrajno prolivene suze i bol koju si mi naneo i ostavio kao trag ne mogu unistiti i izbrisati. Ipak pored svega kada mi je bilo najteze ti si bio tu, savrseno si pogadjao ono sto meni treba i to cinio,kada sam bila tuzna uvek bi me nasmejao,objasnjavao matematiku hehe,to mi je jedna od najlepsih uspomena,a ti si zasluzan za nju. Ali sada je sve pepeo i prah to je sve sto je ostalo od nas.I uspomene raspute svud po tlu,koje ja skupljam cuvam i negujem,ja ne mogu pustiti to tek tako,za razliku od tebe koji si sve spalio i unistio za jedno noc.
I pored svega izrecenog i onoga sto je ostalo ne izgovoreno ja sam i dalje tu i uvek cu biti.
Pa ako slucajno pronadjes nesto nase zajednicko u mracnom kutu svog uma,ako ti ikada dodje,ako se ikada ponovo setis i pozes opet ,javi se,ja cu te cekati i bicu uvek tu.
Ti nikada neces biti sam.Imas mene.'' .. .. ...
To je jedan deo koji ja zelim da ti znas,ono ne izgovoreno cu sacuvati jos malo,ne valja otkriti sve odjednom,mozda ima pogresan efekat. Pa do sledeceg puta .... ''
To je ono sto mi je lezalo na srcu,u stvarii to je jedan deo onoga sto mi lezi na srcu.
Kao sto malocas rekoh nikad ne valja otkrivati sve,sacuvajte nesto i za kasnije.
Nadam se da ce imati efekta,i ako ga ne bude bilo nebitno je.
Ja sam deo svoje duse ostavila ovde i ne zalim ni trenutka.
Kako poceti? Sta napisati? Sta reci? Kome reci?
Da li je uopste vredno nekome pisati?
Mislim da jeste.
Ima jos ljudi koji zasluzuju da im pisemo.
Cudan nacin komunikacije.
Pisanje?
Neki kazu da je to cista glupost i da ne mozes sve iskreno reci kada pises.
Ja sam bila jedna od njih,koja je delila to misljenje,sada shvatam da je to pogresno.
Svoje misljenje i osecnja najlakse je staviti na papir. Tada imamo slobodu da pisemo i pisemo i pisemo...
Moje misljenje je potpuno izmenjeno. Ugledamo se samo na sve one pisce koji su pisali ljubavne romane ili bilo koje druge kroz svo to njihovo pisanje iskazane su emocije i osecanja.
Kao sto kazu:''Olovka,pise srcem'' Slazem se sa tom tvrdnjom.
Zazmurim utonem u mastu stavim prazan papir isped sebe uzmem olovku u ruke i krenem.
Sve sto mi je na srcu ,na dusi na pameti,sve stavim na to belo parce papira.
Ono trpi sve. I bol i tugu i srecu i radost i gubitak..,patnju za bivsom ljubavi,pronalazenje nove i tako dalje u nedogled. Sve moze da se stavi na papir i iskaze mnogo lakse i bolje nego uzivo.
Kada se pogledamo u oci,ja se zbunim i izgubim i ne mogu reci sve sto mi lezi na srcu.
Lakse mi je da napisem kada mi nisi u blizini,mada sama pomisao na tebe probudi u meni razne osecaje koje ja uspesno stavim na papir i prezentujem posle tebi.
Zelim ti reci jos nekoliko stvari ...
Ali ne moguu...
Ne zelim..
I necu...
Dosta je bilo.
Necu vise nikada dopustiti da me neko tako ubije kao ti.
Pisem...pisem...pisem....
Pisem ti pismo.
Koje ti ne zasluzujes,ali ja imam potrebu da ti to saopstim i jednostavno zelim da znas i mislim da je ovo idealan nacin za to,mozda i gresim videcemo.
Pa ovako:
''Hej,ti ! Zasto si mi to uradio? Zasto si me napustio i unistio? Zasto? Zar posle svega sto smo prosli i sto smo ucinili jedno za drugo?
Ti znas da si moja prva,prava i jednina ljubav i da ce to tako uvek biti.
Mada iako znas to,tebe nije zanimalo nista, hteo si da me povredis,ne znam iz kog razloga,i bio si veoma uspesan u tome. Ovo moje malo srce si slomio na hiljade delova i ono nikad vise nece biti potpuno sastavljeno zato sto jedan deo pripada tebi. Da kada god se setis mene,poseces se na taj deo i osetis sve ono sto sam ja. Tolike suze prolivene, za sta? Za tebe? Pa dragi moj nisi ih vise vredan veruj mi. Ne zelim ti zlo i nikada necu. Ti si ipak bio neko ko je meni znacio mnogo vise od obicnog druga.Prosla sam najlepse trenutke sa tobom i zauvek cu ih pamtiti,toliko su jaki da ih cak ni moje beskrajno prolivene suze i bol koju si mi naneo i ostavio kao trag ne mogu unistiti i izbrisati. Ipak pored svega kada mi je bilo najteze ti si bio tu, savrseno si pogadjao ono sto meni treba i to cinio,kada sam bila tuzna uvek bi me nasmejao,objasnjavao matematiku hehe,to mi je jedna od najlepsih uspomena,a ti si zasluzan za nju. Ali sada je sve pepeo i prah to je sve sto je ostalo od nas.I uspomene raspute svud po tlu,koje ja skupljam cuvam i negujem,ja ne mogu pustiti to tek tako,za razliku od tebe koji si sve spalio i unistio za jedno noc.
I pored svega izrecenog i onoga sto je ostalo ne izgovoreno ja sam i dalje tu i uvek cu biti.
Pa ako slucajno pronadjes nesto nase zajednicko u mracnom kutu svog uma,ako ti ikada dodje,ako se ikada ponovo setis i pozes opet ,javi se,ja cu te cekati i bicu uvek tu.
Ti nikada neces biti sam.Imas mene.'' .. .. ...
To je jedan deo koji ja zelim da ti znas,ono ne izgovoreno cu sacuvati jos malo,ne valja otkriti sve odjednom,mozda ima pogresan efekat. Pa do sledeceg puta .... ''
To je ono sto mi je lezalo na srcu,u stvarii to je jedan deo onoga sto mi lezi na srcu.
Kao sto malocas rekoh nikad ne valja otkrivati sve,sacuvajte nesto i za kasnije.
Nadam se da ce imati efekta,i ako ga ne bude bilo nebitno je.
Ja sam deo svoje duse ostavila ovde i ne zalim ni trenutka.
Nista nije nemoguce,samo moramo malo da se potrudimo da to ostvarimo.
K.R.
Нема коментара:
Постави коментар