Sneg ponovo počinje da pada. Stojim pored prozora i gledam negde u daljinu. Tu sam, ali moje srce je tamo, kraj tebe. Volim te. I boli me ova daljina. Kažu ljudi da ljubav menja ljude. Sada se slažem. Možda nisam uvek prema tebi bila najbolja, možda i neću uvek biti dobra, ali NIKAD ne sumnjaj u ovu ljubav. Ti si postao razlog mog osmeha. Ima te u mojim očima, rečima, u svakom otkucaju srca. Kad bi samo neko ko me slušao i posmatrao dok pričam o tebi mogao da ti kaže koliko te ima u meni... Čak i sve one sitne gluposti, kojih sam se odrekla zbog pogrešnih osoba, sa tobom ponovo izgledaju sasvim bezazleno. S tobom je lako smejati se i jedan sasvim običan dan se može pretvoriti u dan iz savršenog sna. Znam da nekad deluje kao da svoje misli i srce zatvaram pred tobom, kao da se povlačim u samu sebe, ali čak i tada sam potpuno i apsolutno tvoja, jer ti si i u mislima i srcu i snovima. Tako si uvek sa mnom. I sve tvoje ludosti koje praviš zbog mene ću uvek pamtiti. Znaš i sam da postoje trenuci koji su samo naši i zauvek će samo naši i ostati. A želim još mnogo takvih trenutaka doživeti sa tobom. Kada neko samo izgovori tvoje ime, kada ga makar u prolazu čujem, u meni se probudi milion uspomena na tvoje lepe i nežne reči. Te reči mi daju snagu. Zbog njih se osećam kao da sam najlepša na svetu, zbog njih se osećam posebno, vredno, voljeno. Onda se u meni probude sva nežna osećanja. A kada se samo setim kako sam te lako mogla izgubiti, kako sam te se lako mogla odreći poželim da zaplačem, da vrisnem. Danas mi je tvoje ime amajlija, a naša ljubav štit od svega lošeg. I shvatam, ljubav nas brani od svega osim od nas samih. Kada si ti u pitanju ja ne želim da se branim. Želim da me naša ljubav zauvek brani od loših stvari. S.
Нема коментара:
Постави коментар