Nekad samo okrenem glavu praveci se da mi nije nista, a u stvari svasta mi je.
Ne,ne mogu objasniti to. Ne mogu vam reci zasto krijem,niti sta krijem.
Prosto taj osecaj usamljenosti. Ne mogu ga promeniti niti iskoreniti.
Pokusavala sam,zaista jesam.
I svaki put kad mi suza niz lice krene ja znacu da nikad niko nije bio uz mene !
Jeste,nije.
Ne,nije!
Svaki put kada je najteze onaj za koga se navise nadas da ce ostati taj uvek ode.
To osoba koja ti treba ona nikad nije tu.
Zato sto kaze da ne moze da te ''trpi'' vise.
To nije istina to je samo izgovor.
Nasla je svoju ljubav,svoju drugu polovinu, svoju srodnu dusu.
I onda nema nikog okolo,onda je on najbitniji, tad je svaka prica, svaki minut, sat,sekund posvecen njemu, tada je on najbitniji, tada se za njega cini sve,pa cak i ostavljaju prijatelji kada im najvise treba da neko za koga misle da je uvek tu bude uz njih.
Ali nema nista od toga. To je samo nadanje,to je samo misao.
Hiljadu puta se opecem na istu stvar. I onda se od mene trazi da vise verujem ljudima? Pa kako kada me svaki put izdaju? Ne pamtim kada je neko poslednji put ucinio lepu stvar za mene. Ili bar pomislio da ucini ako nista drugo. Na kraju se uvek zavrsi isto. Neko uziva, neko bude povredjen,a sutra,pa sutra ce se svi praviti kao da se nista nije desilo, sutra ce se slusati nove price, sutra je sve ponovo u redu.
Ali to ''u redu'' je samo maska, veoma debela maska.
Mada ljudi koji su previse usamljeni pristaju na sve samo da imaju nekog tu uz njih, makar to znacilo da ce prihvatiti jos hiljadu uvreda, ispala i svega ostalog sto ide uz to. Sve, samo da ne bi ostali sami.
Ponekad se zapitam da li je vredno?
Da li se pre mogu navici na to da stalno budem sama ili da pustim da iznova i iznova budem povredjena?
Mislim da cu ipak izabrati ovo drugo. I pored svega ja sam samo ljudsko bice, bice kojem trebaju ljubav i paznja i iskreno prijateljstvo. Prijatelju je bolje oprostiti nego ga izgubiti.
Kao i to treba mi i ta treca osoba, da treba mi.
Zelim da znam da i ja nekome znacim i da bi neko i za mene ucinio nesto !
Ali to su samo moje zelje,do toga nece doci.
Uvek ce biti bitniji neko treci, ali uvek.
Nije da nisam srecna,jesam.
Ako ovo moze nazvati srecnim.
Pa cak i ako je to samo maska.
Mogu se pretvarati da je sve u redu pred drugim osobama i mogu da sakrijem mnogo stvari koje se nikad nece otkriti,maska je previse jaka da bi bila slomljena.
Mozda...mozda je do mene,mozda se ja namerno tako ponasam,mozda zelim da vidim ko je spreman da me trpi ovakvu, napornu,besnu,previse iskompleksiranu,ovakvu kojoj smeta svaki pogled upucen popreko, svaki podsmeh koji mozda cak i nije meni upucen. Koja moze u jednom trenutku da besni da lupa i kida sve oko sebe, da histerise da place, da gubi razum, a vec u drugom da bude najbolje moguce stvorenje puno paznje i razumevanja za sve, da se smeje, da siri pozitivnu energiju. Mozda radim to sve da bih ostala sama, da me svi ostave i napuste, zato sto mislim da nikome nisam dovoljno dobra, zato sto sama sebi nisam dovoljno dobra, nemam samopuzdanja,nemam vere, nemam ono najvaznije. Mozda mislim da ce mi biti lakse ako me svi ostave i ako svi imaju pogresnu sliku o meni. Ako navucem masku prezira i postavim zid ispred sebe,mozda ce tako biti lakse.
Mozete li poverovati u to?
Znam,ne mogu ni ja.
Komplikovano je i previse cak i za mene, za to sto ja jesam.
Ne mogu ici protiv sebe, ma koliko zelela to.
Ja sam jednostavno takva, previse povredjena,previse puta sam verovala i svaki put bila izigrana.
Ne mogu se vezati ni za koga,ne mogu nikome biti pravi prijatelj.
Uprkos tome sto razumem sve i svakog, sto svima pomognem, sto svima nadjem trecu osobu, svima sem sebi, sto sam uvek sebi na poslednjem mestu, sto pokusavam da uradim nesto povodom toga, ali ne mogu, ne uspevam, uvek stane neko ispred.
Ali to se ne racuna, to niko ne vidi a kamoli da neko ceni, ne !
Svi su sebi na prvom mestu.
Niakd necu nauciti neke stvari,ali kao sto rekoh to sam ja i ne mogu protiv sebe !
I jos jedna stvar.
Naviknite se,kada se pojavi taj neko vi cete uvek biti poslednji i kada je najteze vas ce ostaviti !
Ne cinite istu gresku kao i ja !
Ne,ne mogu objasniti to. Ne mogu vam reci zasto krijem,niti sta krijem.
Prosto taj osecaj usamljenosti. Ne mogu ga promeniti niti iskoreniti.
Pokusavala sam,zaista jesam.
I svaki put kad mi suza niz lice krene ja znacu da nikad niko nije bio uz mene !
Jeste,nije.
Ne,nije!
Svaki put kada je najteze onaj za koga se navise nadas da ce ostati taj uvek ode.
To osoba koja ti treba ona nikad nije tu.
Zato sto kaze da ne moze da te ''trpi'' vise.
To nije istina to je samo izgovor.
Nasla je svoju ljubav,svoju drugu polovinu, svoju srodnu dusu.
I onda nema nikog okolo,onda je on najbitniji, tad je svaka prica, svaki minut, sat,sekund posvecen njemu, tada je on najbitniji, tada se za njega cini sve,pa cak i ostavljaju prijatelji kada im najvise treba da neko za koga misle da je uvek tu bude uz njih.
Ali nema nista od toga. To je samo nadanje,to je samo misao.
Hiljadu puta se opecem na istu stvar. I onda se od mene trazi da vise verujem ljudima? Pa kako kada me svaki put izdaju? Ne pamtim kada je neko poslednji put ucinio lepu stvar za mene. Ili bar pomislio da ucini ako nista drugo. Na kraju se uvek zavrsi isto. Neko uziva, neko bude povredjen,a sutra,pa sutra ce se svi praviti kao da se nista nije desilo, sutra ce se slusati nove price, sutra je sve ponovo u redu.
Ali to ''u redu'' je samo maska, veoma debela maska.
Mada ljudi koji su previse usamljeni pristaju na sve samo da imaju nekog tu uz njih, makar to znacilo da ce prihvatiti jos hiljadu uvreda, ispala i svega ostalog sto ide uz to. Sve, samo da ne bi ostali sami.
Ponekad se zapitam da li je vredno?
Da li se pre mogu navici na to da stalno budem sama ili da pustim da iznova i iznova budem povredjena?
Mislim da cu ipak izabrati ovo drugo. I pored svega ja sam samo ljudsko bice, bice kojem trebaju ljubav i paznja i iskreno prijateljstvo. Prijatelju je bolje oprostiti nego ga izgubiti.
Kao i to treba mi i ta treca osoba, da treba mi.
Zelim da znam da i ja nekome znacim i da bi neko i za mene ucinio nesto !
Ali to su samo moje zelje,do toga nece doci.
Uvek ce biti bitniji neko treci, ali uvek.
Nije da nisam srecna,jesam.
Ako ovo moze nazvati srecnim.
Pa cak i ako je to samo maska.
Mogu se pretvarati da je sve u redu pred drugim osobama i mogu da sakrijem mnogo stvari koje se nikad nece otkriti,maska je previse jaka da bi bila slomljena.
Mozda...mozda je do mene,mozda se ja namerno tako ponasam,mozda zelim da vidim ko je spreman da me trpi ovakvu, napornu,besnu,previse iskompleksiranu,ovakvu kojoj smeta svaki pogled upucen popreko, svaki podsmeh koji mozda cak i nije meni upucen. Koja moze u jednom trenutku da besni da lupa i kida sve oko sebe, da histerise da place, da gubi razum, a vec u drugom da bude najbolje moguce stvorenje puno paznje i razumevanja za sve, da se smeje, da siri pozitivnu energiju. Mozda radim to sve da bih ostala sama, da me svi ostave i napuste, zato sto mislim da nikome nisam dovoljno dobra, zato sto sama sebi nisam dovoljno dobra, nemam samopuzdanja,nemam vere, nemam ono najvaznije. Mozda mislim da ce mi biti lakse ako me svi ostave i ako svi imaju pogresnu sliku o meni. Ako navucem masku prezira i postavim zid ispred sebe,mozda ce tako biti lakse.
Mozete li poverovati u to?
Znam,ne mogu ni ja.
Komplikovano je i previse cak i za mene, za to sto ja jesam.
Ne mogu ici protiv sebe, ma koliko zelela to.
Ja sam jednostavno takva, previse povredjena,previse puta sam verovala i svaki put bila izigrana.
Ne mogu se vezati ni za koga,ne mogu nikome biti pravi prijatelj.
Uprkos tome sto razumem sve i svakog, sto svima pomognem, sto svima nadjem trecu osobu, svima sem sebi, sto sam uvek sebi na poslednjem mestu, sto pokusavam da uradim nesto povodom toga, ali ne mogu, ne uspevam, uvek stane neko ispred.
Ali to se ne racuna, to niko ne vidi a kamoli da neko ceni, ne !
Svi su sebi na prvom mestu.
Niakd necu nauciti neke stvari,ali kao sto rekoh to sam ja i ne mogu protiv sebe !
I jos jedna stvar.
Naviknite se,kada se pojavi taj neko vi cete uvek biti poslednji i kada je najteze vas ce ostaviti !
Ne cinite istu gresku kao i ja !
Нема коментара:
Постави коментар