San,java,ljubav i konacno zivot !

Bese jednog dana, u kaficu ja pola uspavana, sretoh njega, visokog, lepog, oci crne,savrsene gradje i izgleda, za moj ukus i rekoh on je taj sto mi treba, prodje par nedelja, ja ga opet sretoh,sa istim zarom sam ga gledala,i tom pogledu je bilo mnogo vise tako sam mu srce predala. Prodje opet nekoliko nedelja. Ponovo isti kafic,moji prijatelji ja i odjednom on. Dosao je  da se pozdravi sa mojim prijateljima, uzeo mi ruku i nezno je stegao, uputio mi pogled i rekao ''cao'' a ja..izmenjala sam sedam crvenih boja za sekund. Celo vece sam ga trazila pogledom, smesila se, gledala njega.Par puta su nam se pogledi sudarili i pravili haos u meni. Prodje i to vece , prodje neko vreme. Sve dok jedno vece nisam ugledala njegovu sliku, zaista je olicenje savrsenstva za mene, i tada rekoh bices moj,vec dugo sam te cekala.Spletom okolnosti i na moju srecu nas dvoje smo posle dva dana,izasli na pice,pricali upoznali smo  jedno drugog, znala sam da je on od onih koji svaku moze da ima, a ja devojcica koja se trudi da mu otme srce, da otme njega celog i sakrije ga od svih drugih pogleda, sebicna sam bila kada je ona u pitanju. Prodje par sati, on mene isprati do kuce panika me hvata, sta da radim,da li da ga poljubim, da li da ucinim nesto da mu kazem, da ma sta god.. Onda mi je on prisao uzeo moju ruku u njegovu i kao prvi put nezno stegao i isti osecaj od tad se ponovo pojavio, i rekao mi dodji ovamo, i svoje nezne usne je spustio na moje. Au,taj njegov gest,taj njegov poljubac obuzeo me je celu i skroz. Tim me je vec vezao za njega. Uzeo je moje srce iako sam se ja trudila da uzmem njegovo. Posle par sekundi, udjoh u kucu sva izgubljena, a onda odjednom mi stize poruka. Pita on mene da li ti je znacio nesto poljubac? Da li zelis nesto ozbiljno sa mnom ili ne? Rekla sam mu da nikad nikog nisam toliko zelela kao sto zelim njega i da hteo on to ili ne i svidelo se to njemu ili ne ja sam njegova, bio je dovoljan jedan poljubac za to. Od tad smo bili zajedno. Iako sam se plasila da ce on biti kao onaj sa kojim sam bila pre njega da cu opet zavrsiti isto, isto povredjena. Pokazalo se da sam pogresila, on je bio poseban, jedinstven. Poceli smo jedan drugog da volimo, ja nisam mogla da verujem da neko takav kao on moze da se promeni, i da je iz dana u dan njegova vrednost u mojim ocima bila sve veca i veca. Posle par meseci smo izasli zajedno.Nikada necu prezaliti taj izlazak.Kao sto sam rekla on je bio od onih koji moze imati svaku a i za njega su se mnoge devojke lepile bez obzira na to sto su znale da je zauzet. U mom drustvu je bila jedna devojka po imenu Sandra. Zelela ga je jako. Toliko je da mene naterala da popijem alkohol koji inace ne pijem. On je izasao na sekundu ili dve, ona je to i moje pripito stanje iskoristila da dovuce nekog i natera ga da me poljubi u trenutku kada je on dosao. To je bio sok i za mene i za njega. Samo se okrenuo i izasao, dok sam ja potrcala za njim vec u suzama,a Sandra se nasladjivala i nadala da ce konacno biti njen. Stigla sam ga na sredini centra i zamolila ga da stane. Stao je okrenuo se i pogledao me sa ocima punim razocarenja. Gledali smo se par trenutaka, vladala je neprijatna tisina. Prvi je progovorio: ''Kako si mogla to a mi uradis?'' Zar si i ti ista kao sve druge?'' U njegovom glasu se osecao prizvuk bola i tuge. Suze su tekle niz moje lice. Jecajuci sam odgovorila:''Nisam, znas i ti da nisam. Ono malopre...to nije bilo do mene, to je sve zbog nje, zbog nje sam popila ona je onog tipa gurnula na mene u trenutku kada si usao.Znam da sam i ja kriva, nisam trebala da dozvolim to i da je poslusam. Ja sam kriva, samo ja. Izvini,nadam se da ces mi jednom oprostiti. Zauvek cu te voleti, zauvek ces biti deo mene. Znam da je ovo sada kraj i da me ne zelis vise zato sto sam te razocarala vidim ti u pogledu. Ali jedno znaj'' Razdrala sam se '' Volim te i zauvek ce tako ostati'' Spustila sam glavu dole i okrenula mu ledja dok mi se srce cepalo, okrenula sam se od svog zivota i htela da odem. Medjutim uhvatio me za ruku i povukao ka njemu nazad. Opet se pojavio onaj osecaj onaj posebni osecaj kao prvi put. Okrenuo me ka njemu i rekao:'' Znam. Znam kako je sve to ispalo veceras. Ne zameri ti meni. Ali kada sam video da te neko drugi dodiruje pobesneo sam ne mogu to podneti zato sam izasao i krenuo, ali te ne mogu napustiiti. Ne mogu uzela si mi srce zauvek. Predao sam se tebi, tebi koja si tako mladja koja si toliko nezna i krhka koja moze nasesti na lazi i glumu jos uvek, dok sam ja sve to prosao i navikao na to. Nisam planirao da te ostavim.Previse te volim.'' Kad je zavrsio u njegovom pogledu je ponovo bila samo ljubav, razumevannje,postovanje i mozda pomalo ponosa za mene. Nisam mogla da verujem u njegove izgovorene reci. Nisam verovala da neko kao on moze toliko voleti, neko ko moze da ima svaku devojku govori takve stvari i to bas meni. Meni koja ih svojim postupkom nije zasluzila. Privukao me uz sebe sto je vise moguce, nezno stegao i privio na svoje grudi sapucuci da me voli. Tako sam par minuta bila u njegovom zagrljaju, najjsigurnije mesto na svetu,ceo moj svmir, sve moje, svaka zelja,san,sve je bilo tu u njegovim rukama. Bila sam njegova konacno njegova. Kompletno i bez sanse za povratak. Obujmio mi je lice sakama i svoje savrsene usne supustio na moje. Utonuli smo u dug pun ljubavi poljubac. Odvojio ih je i tik uz moje upitao: ''Spreman sam sa tobom za zauvek, a ti?'' Zanemela sam za trenutak. ''Da'' Glasno i jasno ''Jesam''. 
Osmehnuli smo se jedno drugom i nehotice pogledali gore. 
Jedna zvezda je sijala jakom svetloscu. Blistala je iznad nas simbolizujuci nasu ljubav. 
Njen sjaj i lepota nikad nece isceznuti pa tako nece ni nasa ljubav.
Kazu da kada neciju ljubav zvezda obasja nikad nece doci kraj. 
E to smo bili mi. 

Upravo takvi. Idealno razliciti, a opet tako isti. On je prvo bio moj san,pa moja java, pa moj bol, pa moja ljubav i na kraju moje sve moj zivot !