''Opet si tu u mom secanju..''

Mala suza izdajica se skotrljala niz obraz.

Ne vredi, fali mi tvoj osmeh za ovu slagalicu.

A učim da dišem ove dane bez tebe, dane u tuđem zagrljaju. Učim da hodam kroz dan u kojem više neće biti tvog koraka.

I dobro mi ide, zaista.

Sem, ponekad ...

Fali mi onaj osećaj razumevanja u samo jednom pogledu. Fali mi onaj osećaj pripadanja u samo jednom zagrljaju. Fali mi ona tvoja ljubav u samo jednom dodiru.

Ušunjaš se ponekad u trenutak između njega i mene i zalediš me. I nisam tu, par sekundi nisam tu. Par sekundi osetim tvoj pogled na meni i tvoj zagrljaj u meni. Par sekundi mi grliš srce onako ... ma znaš ti kako. Par trenutaka smo opet samo ti i ja. Nema niceg drugog sem tebe i mene,nista vise nije bitno, ne postoji. Postojimo samo ti i ja i nasa ljubav.

I ne, nisam tu. Srce nije tu. Par sekundi ... I onda sam opet tu, sa njim, u njegovom zagrljaju, i onda opet više nisi tu, u mom danu, u mom životu.

Upleteš se ponekad u neku pesmu na radiju i note mi zaigraju telom i osetim tvoj dah na vratu i tvoje prste među svojima. I neki prošli trenuci mi zaigraju pod kapcima. Ali kad otvorim oči nisi tu ... I onda boli,opet kida i unistava sve pred sobom. Ali prodje sve. Prodjes ti.

Zamiriše ponekad dan na tebe i lažem sebe da nije taj dan, i lažem sebe da nisi ti, i lažem sebe da nisam ja. I lažem sebe da su neki drugi u ovakvom jednom danu zaustavljali trenutak zagrljajem. Lazes sve oko sebe i uspevam ali ne mogu sebe da slazem, ne mogu da poreknem da si jos tu, da te jos ima i da te potajno jos uvek zelim. Da zelim tebe i sve sto sam imala sa tobom.

Ali onda shvatim da su moje zelje puste sklopim oci navucem masku da sakrijem tebe i sve osecaje koji me za tebe vezu i nastaljvam dalje...

I prođe dan, još jedan dan bez tebe.

I živim lako, živim lepo.

I smejem se i srećna sam.

I samo još onaj sekund pred san, ti si ta misao ... Ta poslednja misao svaku noc..