Izmedju sna i jave

Prodorna mesečeva svetlost trgla me je iz sna. Bilo je gluvo doba, oko 3h ujutru. Sećam se da sam ustala iz kreveta i kroz prozor svoje sobe osluškivala i osmatrala kroz noć. Bila je to blaga letnja noć, samo su moje misli bile teške. Razmišljala sam o mnogo čemu. Pre svega o svom nekadašnjem dečku i zajedničkim trenucima zbog kojih još uvek osećam neki nemir. A potom o životu, uopšteno. Čini mi se da često to činim. Razmišljam. Mučim sebe. Jer svaka teška pomisao čini da se loše osećam. Tada zapravo osećam ništavilo, prazninu i gorku savest koji me, čim se osvrnem u prošlost, teraju u daleku budućnost. Govorim o nečemu o čemu ne bih trebala da govorim, ni da mislim. Govorim o onom vremenu kada se ljudi spremaju poći u grob. Priznajem, plašim se starosti i smrti. Svi se plaše toga, znam. Znam i to da svi mi često pomislimo kako je život ludost, kako je život besmislen i kako na kraju, tek tako, posle svega učinjenog i izrečenog, nestanemo sa lica Zemlje. Sve u svemu, jednom se živi, voli i umire, i  sve ove misli podsete me da je vreme izuzetno dragoceno. Pokušavam da skrenem  misli i da ublažim patnju tako što ću da se divim i da uživam u zemaljskoj lepoti, tako što ću da proživljavam najbolje osećaje koje život nudi sa nekom osobom sličnoj meni, tako što ću da maštam i iščekujem, i tako što ću da stvaram koliko sam sposobna za to. Želim da dam sve od sebe. Pokušaću da osvarim sebe onako kako sam to i zamislila. Maštaću uvek. Biću i realna koliko god mogu. Vratila sam se u krevet sa nadom da će sutra biti bolje sve. Uvek se nadam da ce biti bolje. Svi tezimo ka savrsenstvu. Mada...svi imamo i razlicito vidjenja onog sto predstavlja ''savrsenstvo''. Za nekog, za vecinu su to materijalne i ovozemaljske stvari. Meni ipak nisu. Za mene su to duhovne stvari, prave vrednosti, tezim ka tome, zelim da imam svoj unutrasnji mir. Svi mi kazu da sam cudna i smeju mi se zbog toga. Ali ja se njima smejem zato sto su oni svi isti. Zato sto ne mogu da vide ono sto ja vidim. Ne mogu da osete ono sto ja osecam. Ipak zelim da i oni to spoznaju.To je nesto najlepse.Ja sam na posebnom mestu, negde sam, osećam, u zlatnoj sredini. Negde sam između sna i jave.