четвртак, 10. октобар 2013.

Zivot kao umetnicko delo...

 U mom životu vladala je zima-a ljudi koje sam upoznala na putu su bili moje jedino leto. Noću sam tonula u san, zamišljajući sebe kako se smejem, plešem i plačem sa njima. Tri godine za redom provedene na beskonačnoj svetskoj turneji, a moja sećanja na njiih su bila jedina stvar koja me je održavala u životu, i moja jedina,istinska srećna vremena. Bila sam pevačica, ne baš popularna, nekada je moj san bio da postanem prelepa pesnikinja- ali na osnovu ne sretnih spletova okolnosti, videla sam kako su se ti snovi isprekidali i podelili kao milioni blistavih zvezda na noćnom nebu, kao želje koje sam iznova i iznova zamišljala, slomljena. Ali, nisam se mnogo brinula oko toga, jer sam znala da je potrebno dobiti sve ono što si oduvek želeo/la, a onda to sve izgubiti,jer tako se spoznaje prava sloboda. Kada su ljudi koje sam nekada poznavala saznali sta sam radila, kako sam živela-pitali su me zašto. Ali, nema koristi od razgovorai sa ljudima koji imaju dom, oni nemaju pojma kako je to kada tražiš sigurnost u drugim ljudima, da ti dom bude svako mesto na koje spustiš glavu. Oduvek sam bila neobična devojčica, moja majka mi je rekla da imam kameleonovu dušu. Bez moralnog kompasa koji pokazuje prema severu, bez fiksne ličnosti. Samo unutršnja neodlučnost koja je široka i koleba kao okean. I kada bih rekla da nisam planirala da ovo ispadne ovako, lagala bih- jer ja sam rodjena da budem druga žena. Koja nikome nije pripadala, koja je svima pripadala, koja nije imala ništa, a želela sve, sa vatrom za svako iskustvo i opsesijom za slobodom, koja me je prestrašivala do tačke o kojoj čak nisam ni smela govoriti- te me gurnula do krajnje tačke ludila koja me je i zaslepljivala i iscrpljivala. Svake večeri sam se molila da ću pronaći svoje ljude, a konačno i jesam, na otvorenom putu. Mi nemamo ništa da izgubimo, ništa da dobijemo, ni za čim više ne čeznemo- osim da naše živote pretvorimo u jedno umetničko delo.

Živi brzo. Umri mlad. Budi divlji. Zezaj se.

Verujem u osobu kakva želim da postanem, verujem u slobodu otvorenog puta. I moj moto je isti kao i uvek:

“ Verujem u dobrotu stranaca. I kada sam u ratu sa samom sobom, Ja vozim. Samo vozim.”

Ko si ti? Da li si povezan sa svojim najmračnijim fantazijama?
Da li si osmislio zivot za sebe, u kom si slobodan da ih doživiš? Ja jesam. Ja sam je**no luda, ali sam slobodna.

Нема коментара:

Постави коментар