Ljubav je smisao svega

Ljubav. Stalno prisutna reč u našim životima.Večna tema.Univerzalna emocija.To je osnov ljudskosti , osećanje koje civilizuje srce, čini da čovek želi da živi, da se nada...Ponekad zanos toga osećanja navodi na najčudnije i najčudotvornije postupke i pomisli.Voleti znači ostvariti zajedništvo s drugim i otkriti u njemu božansku iskru. Postoje različite ljubavi, a svaka od njih čoveka čini srećnim i ispunjenim, unosi toplinu u njegovo srce i pruža mu osećaj sigurnost. Čovek obično voli ljude koji su mu bliski i koji ga okružuju, ali to nije jedina vrsta ljubavi koju on može da oseti.  Postoje i druge vrste ljubavi koje ga pokreću i ispunjavaju njegov život. To su ljubav prema sportu i klubu za koji navija, ljubav prema domovini, svom gradu i rodnom kraju. Svaku od ovih ljubavi čovek nosi duboko u sebi i ne dozvoljava nikome da ih ugrozi. One su jače od svega, čvrste su i neuništive. Bilo da se radi o ljubavi prema roditeljima, bratu i setri, drugarima i nekim drugim dragim i bliskim ljudima ili o ljubavi prema svom kućnom ljubimcu, svojoj zemlji i svom gradu, nema velikih razlika, jer svaka od ovih ljubavi je nesebična, uzajamna i nikad ne prestaje. U stvarnom životu ljubav mora biti moguća čak i onda kad ne naidje na trenutni pristanak.Ljubav može da ostane jedino ako postoji nada-ma koliko daleka ona bila da ćemo jednog dana ipak pridobiti voljenu osobu.
Ljubav je puna zamki. Kad hoće da se pokaže, otkrije samo svoju svetlost a ne dopušta nam da vidimo senke koje ta svetlost izaziva. U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli,sazna više nego što se živi i kaže ono u šta ni sami ne verujemo. Ljubav je najčešće jedno veliko maštanje, jer smo izmislili sve vrline osobe koju volimo . Ljubav je najveći stepen svega što nosi  srce, , totalno samoodricanje, život u drugom biću i za drugu ličnost usadjenu u jedno doba našeg života. Ona vam daje smisao zivota,rec zivot vise nije samo rec,ona ozivljava.Daje vam indentitet,osecaj da niste sami.Svi problemi su tako sicusni,kao da ne postoje,jer kad je ljubav prisutna kao da nista osim nje i ne postoji.Uz ljubav je lakse koracati,disati,boriti se,ziveti.Setim se trenutaka kada se nasi pogledi susretnu,oko tako zablista,kao da je izleceno od slepila,samo jednim pogledom.Dodir njegovih prstiju kao da su satkani od svile,taj osecaj uzdizanja,osecaj svemoci,besmrtnosti.Taj posebni samo nas. Moj i njegov...Jos mi nedostaje..
 Čovek ne treba gubiti nadu kada je ljubav u pitanju, već se treba usredsrediti ka svome cilju i hrabro koračati u susret ljubavi.
Čovek je na gubitku ako ne pronađe smisao u ljubavi....

Kisa i davno izgubljene uspomene

Posmatram kisu.

Volela sam je do skoro, na neki nacin.

Posmatram kapljice koje lagano,sve u istom ritmu padaju na tlo.

Ne znam, cudno se osecam.. 

Kao da mi je to sve poznato.

Zatvaram oci i vracam se u proslost,u vreme kada sam volela kisu, u vreme kada sam bila srecna,u vreme kada smo bili on i ja..

Hodali smo drzeci se za ruke,cvrsto kao da se nikada necemo odvojiti.

Eh.. bili smo zadovoljni, srecni, postojali smo samo mi..

Bili smo za zauvek.

Kad najednom, zacu se zvuk grmljavine i sevnu munja, poce kisa da lije..

A nas dvoje ves skroz mokri pokusavali da se negde sakrijemo, tracali smo sve

dok nismo shvatili da nema svrhe i da nam nista ne vredi.

Stali smo, pogledali se, uzivali u tom trenutku, bio je samo nas, kao i ceo svet.

On moj,ja njegova.

Bilo je par sekundi i bilo je posebno.

Poljubili smo se. Taj poljubac je nesto posebno, on ce biti zauvek sacuvan, urezan u nasa srca, koliko god vremena prodje.

Tako nesto se ne zaboravlja, a i ko bi zaboravio nesto najlepse?

To je trenutak kada je nije postojalo nista osim nas.

To je trenutak kada sam zavolela kisu, ali se on odavno zavrsio.

Kazu ko te poljubi na kisi volece te zauvek.

Trgnula sam se iz secanja zbog zvuka grmljavine.

Vratila me je u realnost.

Vratila sam se gde nema vise nas, ne postojimo.

Sada smo dva odvojena sveta.

Sada i zauvek.

Uzdahnula sam, okrenula glavu na drugu stranu, bacila se u krevet, izgubila misli u knjizi koju sam prvu dohvatila..

Ali.. i dalje je jedan mali delic ostao da masta, ostao da prizeljkuje..

Ne njega, ne.

Vec nekog..

Nekog drugacijeg, nekog,pa..

Ostavljam to za neki drugi put.