Budućnost, gotovo svaku osobu na ovom svetu asocira na vreme koje ćemo dočekati, ali je daleko od nas pa nema potrebe da razmišljamo o njoj, imamo važnija posla. Većinu ljudi koje poznajem bi verovatno ovako odreagovala na zagonetnu budućnost. Vreme nosi svoje lepe, loše, uzbudljive, nezaboravne, dosadne, trenutke, Vreme nosi suštinu gotovo svega, iskustvo! Iskustvo sa sobom nosi ne samo znanje, već i ponos. Ponos je nekada gradio čoveka, dok je danas sve malo drugačije i varira od svake ličnosti. Ljudi od ponosa znaju koliko ga je teško steći, a kako lako izgubiti. Ljudi su danas postali jako tajanstveni, prećute stvari koje nikako ne bi smeli da sakrivaju. Niko, nikada, nikome ne može srušiti snove ako taj neko ima stabilan temelj. Znam, pitate se šta je temelj? Temelj je iskrenost. Iskrenost je jedna od najlepših osobina koje krase čoveka. U budućnosti je za život prepun sreće, radosti, poverenja, potrebno biti mnogo više iskren nego što su u današnje vreme ljudi "iskreni". Gradovi su danas puni tako praznih ljudi. To moramo promeniti, svi zajedno. Gde je nestala sreća u srcu i sjaj u očima? Puno je ljudi sa kojima se može tako slatko šaliti, a malo onih kod kojih se možemo skupiti i gorko zaplakati. Naša je dužnost da budemo pravi prijatelji da bi i mi imali prave prijatelje koji će uvek, u svakoj situaciji biti uz nas. Zar je sve ovo toliko teško? Zar je toliko teško biti pošten?Zar je bitnije imati novac i moc, nego postenje i dostojanstvo?
Izgleda da je danas tako. Jos je jako malo onih koji razmisljaju na ovakav nacin.
I pored svega morate se zapitati, sta ocekivati od buducnosti ako je sada sve ovakvo naopako?
Da li ce biti gore? Bolje? Zavisi samo od nas samih i nasih izbora koje pravimo.
Dato nam je odredjeno vreme i potpuna sloboda da ga potrosimo na najbolji moguci nacin,
ili kako se to danas kaze ubijamo nebitnim stvarima.
Svaki sat koje prodje ostaje nepovratan. To je nesto sto ne mozemo vratiti. Niti ponoviti.
Zato trebamo raditi na sebi, na promenama. Ako zelimo videti promenu u svetu prvo je moramo videti u sebi.
Izgleda da je danas tako. Jos je jako malo onih koji razmisljaju na ovakav nacin.
I pored svega morate se zapitati, sta ocekivati od buducnosti ako je sada sve ovakvo naopako?
Da li ce biti gore? Bolje? Zavisi samo od nas samih i nasih izbora koje pravimo.
Dato nam je odredjeno vreme i potpuna sloboda da ga potrosimo na najbolji moguci nacin,
ili kako se to danas kaze ubijamo nebitnim stvarima.
Svaki sat koje prodje ostaje nepovratan. To je nesto sto ne mozemo vratiti. Niti ponoviti.
Zato trebamo raditi na sebi, na promenama. Ako zelimo videti promenu u svetu prvo je moramo videti u sebi.
Нема коментара:
Постави коментар