I ponovo

Rekla sam da necu vise pisati, da necu posecivati ovo mesto, da se nikada necu vratiti, da cu sve napisano i sve sto to predstavlja ostaviti iza sebe ali ne mogu.
Nisam uspela, ponovo sam ovde, vratila sam se sa gomilom novih osecanja i novih padova.
Nazalost padova...
Procitala sam sve tekstove ponovo i ponovo i ponovo..
I vrtim se u krug, jedan trenutak sam kao nesto uspela da prevazidjem a odmah u sledecem se vracam na staro, na moj standard..
Nije to navika kao sto svi kazu, tako jeste, to je istinito..
Ha, dete od sad 18. godina koji problem moze imati u svom tek pocetnom zivotu?
Verujete da moze, i to ni malo jednostavne kako se svima cini.
Nek je prokleto sve..
Zasto uvek ista prica zasto?
Neki kazu zbog toga sto sama dozvoljavas to.
Ali kako da ne?
U ovom bednom trenutku se osecam gore nego ikada, sama, ostavljena, bez igde ikoga..
Nema nikog.. nema... sama... uvek..
Ono sto mi najvise treba, ono sto mi je potrebno vise od bilo cega to nemam.
Ono kako opet neki kazu najvrednije i najvece blago nemam..
Samo naucila sam jednu vaznu stvar..
Sve prodje, mora sve proci..
Tesicu se tim recima dok mogu.. dok jos imam.. imam... kako god se to vec zvalo...
Zaista nisam htela vise pisati, ali nemam izbora, ovo je jedino mesto gde mogu napisati istinske osecaje bez posledica..
Istina ne mogu dobiti odgovor ali isto tako ne mogu biti povredjena i vise nego sto vec jesam...
Nekako mi je lakse kad podelim ovo sve nego kad drzim u sebi...
I ponovo...
Do sledeceg puta..