Odustajem od tebe,odustajem od nas...

Ne mogu više, tražim načine i načine... Pokušavam toliko da sam i sama sebi više dosadna i zato odustajem! Odustajem od tebe, odustajem od nas. Brišem te iz svog života kao da nikad tu nisi ni bio, kao da si samo senka koja mi je smetala, koja me je mučila jer nisam znala čija je. Ne poznajem te, ne znam ko si ti... Osoba u koju sam se ja zaljubila nisi ti, nije neko kome je bilo svejedno....
Oprosti ako te ovo povredilo, oprosti ako nisam bila dovoljno dobra, oprosti ako misliš da se nisam trudila...
Nikad ne zaboravi koliko te volim, koliko mi značiš, koliko sam tvoja... Probaj shvatiti i ti mene. Probaj shvatiti da nije lako s tobom biti samo prijatelj. Ne... ja to ne mogu... Ja se ne mogu praviti kao da nikad nisi bio moj, kao da si kao bilo ko drugi... Ne, ti si jedan i jedini i za mene češ uvek to i biti, a hoću li ja za tebe? Jesam li ikad bila?
Više ništa nema smisla, više ništa neće biti kao nekad...
Bila sam uvek tu kada sam ti trebala, bila sam ti podrška i uteha, bila sam ti sve što si tražio, a za uzvrat dobila sam samo tvoj ponos, samo inat i prkos - Zar sam to zaslužila??
Pišem ti ovako jer nemam snage pozvati i sve ti ovo reći, nemam jer suze će same krenuti, jer znam da ću zauzvrat dobiti samo cutanje ili možda samo ponosne reči. Ne želim to!!
Jednostavno ne ide...
Malopre sam te posmatrala. Vratila sam se na mesto gde ne smem, u prošlost !
Da ponovo ozivim sve ono sto smo nekada imali,ti i ja..
Svaki trenutak proveden sa tobom, svaki tvoj osmeh,svaki tvoj pokret,svako tvoje objasnjavanje necega ,svaki tvoj poljubac,svaka tvoja rec... Sve too...To vise ne postoji. Sve to sto te je cinilo savresnim i mojim sada je samo pepeo i dim, sve je nestalo i nikada se nece povratiti. Znam to.
Tvoj ponos,tvoj jebeni ponos ti ne dozvoljava da mi se vratis. Da ponovo budemo par kao nekada.
Zato sto mi sem toga ne mozemo biti nista drugo. Ne vise !
Ne znam koliko vremena ce mi trebati da te prebolim,da nadjem nekog ko ce uspeti da te zameni ili makar izbrise,potisne iz mog srca.
U poslednje vreme me sve podseca na tebe.
Najlepsa secanja imam u mojoj sobi gde smo najvise vremena i najlepse trenutke proveli. Tesko je od toga pobeci,jako tesko,skoro pa nemoguce.
Svi mi se cude kako te posle svega jos volim? Kako to da je meni jos stalo, a da je tebii svejedno?
Kada pokusam da im objasnim kazu mi da nisam normalna,i da ne shvataju.
Neka nisam normalna,bar znam zasto.
Sta su oni ako ne mogu shvatiti sve reci?
Jednostvano je.
VOLIM GA !
To su te dve reci zbog kojih imam titulu da nisam normalna.
Smjem se sebi, jer pokušavam smehom da zaustavim ovaj jecaj što bi sad izašao iz mene..
Ti ovo nikad neces saznati,ti nikad neces ovo razumeti.
Zato sto je tebi svejedno. Ove reci imaju svoju tezinu. A tu tezinu nosim samo ja, ti si joj davno okrenuo ledja i odustao od nje.
I znas sta? VOLIM TE !!!
Ali tebe to ne zanima.
I jos jedna stvari IZVINI !!!
Izvini zaa sve, izvini za to sto nemam hrabrosti da ti ovo napisano ovde i kazem.
Jos uvek si moja najveca slabost,jos uvek ne znam kako da ti odolim, jos uvek si moje sve.
Ne znam kako da se izlecim od tebe. Ti si neko ko se ne leci,ti nisi neko ko prolazi tek tako.
U mom srcu si ostavio preveliki trag,koji je sada samo nista drugo nego oziljak.
Izvini jos jednom, ali ti ovo nikad neces saznati !
Ako se to mozda nekim pukim slucajem i dogodiii....
Neces razumeti !