четвртак, 21. новембар 2013.

Ovaj tekst nije nesto cime se ponosim,ovo je moj poslednji pozdrav !

Jedna od najvecih boli sada razdire mene.
To je izgubiti nekog koga jako volite,nekog ko vam je bilo blizak.
Nekog koga ste poznavali od malena,nekog sa kim imate milion uspomena,
neko ko vam je pre mamio osmeh,neko za koga ste se ''tukle'' sa drugaricom zato
sto ste obe bile zaljubljene u njega u isto vreme. Neko ko vam je bio prva simpatija,prva
decija ljubaav.
Kad sam rekla izgubiti mislim na onaj put bez povratka.
Da, njega nema vise.
Otisao je zauvek i ostavio ogromnu bol i tugu u meni i svima.
Ja sam njemu bila samo drugarica,moja tuga se ne moze uporediti sa tugom njegovih roditelja, sestre i brace.
Ta rana koju je on ostavio kad nas je napustio nikad nece zarasti nikada se nece zaceliti niti zaleciti,zauvek ce biti tu i iznova i izvnova iz godine u godinu peci tog prokletog datuma.
Danas je drugi dan kako njega nema.
Jos uvek se nisam pomirila sa tim,niti cu.
Znam da vise nikad nece biti nista kao pre.
Ali tesi me saznanje da je u Raju.
On NIKAD nece otici zato sto ce uvek ziveti u meni, on ce uvek biti u mom srcu, negovacu uspomene na njega. Necu pustiti da ode. Ne moze. Previse sam bila vezena za njega.
Tesko je ali idite napred uprkos tuzi.
Zapamtite, i vi možete naći snagu u žalosti.
Budi jaki zato sto znate da bi on to zeleooo.
I znam u jednu stvar sam sigurna:
Najjača što sija zvezda, mene tamo neko čeka.
I isto tako znam, da pored andjela kojeg sam dobila na rodjenju sada imam jos jednog.
Sada imam njega.
I znam da cu ga uvek imati, zato sto ce on paziti na sve nas.
A mi cemo za uzvrat negovati uspomene za njega i on ce zauvek ziveti kroz nas u nasim srcima, mislima, snovima, pesmama, ovome sto pisem, nikada nece biti zaboravljen.

Volim da razmišljam o svome drugu na nebu, gde sada hoda i trči. Kakva je to ogromna pobeda. Mora da je za nekoga ko je bio doživotni zarobljenik tela razdiranog neudobnošću i bolom, a sada je našao oslobođenje u beskrajnim vidicima večnosti. Nedostaje mi. Strašno, ponekad. Ali Dragan (Galee) je sada slobodan, najzad slobodan i ja kao njegova drugaarica zahvaljujem Bogu na tome.
Posveceno Draganu Mijailovicu Galetu.
Nikada te necu zaboraviti drugar moj prvi.
Gde god da si sada znam da ces uvek biti sa mnom 
i znam da imam andjela.
Volim te.
Zauvek. G <3 !

недеља, 17. новембар 2013.

Odustajem od tebe,odustajem od nas...


Ne mogu više, tražim načine i načine... Pokušavam toliko da sam i sama sebi više dosadna i zato odustajem! Odustajem od tebe, odustajem od nas. Brišem te iz svog života kao da nikad tu nisi ni bio, kao da si samo senka koja mi je smetala, koja me je mučila jer nisam znala čija je. Ne poznajem te, ne znam ko si ti... Osoba u koju sam se ja zaljubila nisi ti, nije neko kome je bilo svejedno....
Oprosti ako te ovo povredilo, oprosti ako nisam bila dovoljno dobra, oprosti ako misliš da se nisam trudila...
Nikad ne zaboravi koliko te volim, koliko mi značiš, koliko sam tvoja... Probaj shvatiti i ti mene. Probaj shvatiti da nije lako s tobom biti samo prijatelj. Ne... ja to ne mogu... Ja se ne mogu praviti kao da nikad nisi bio moj, kao da si kao bilo ko drugi... Ne, ti si jedan i jedini i za mene češ uvek to i biti, a hoću li ja za tebe? Jesam li ikad bila?
Više ništa nema smisla, više ništa neće biti kao nekad...
Bila sam uvek tu kada sam ti trebala, bila sam ti podrška i uteha, bila sam ti sve što si tražio, a za uzvrat dobila sam samo tvoj ponos, samo inat i prkos - Zar sam to zaslužila??
Pišem ti ovako jer nemam snage pozvati i sve ti ovo reći, nemam jer suze će same krenuti, jer znam da ću zauzvrat dobiti samo cutanje ili možda samo ponosne reči. Ne želim to!!
Jednostavno ne ide...
Malopre sam te posmatrala. Vratila sam se na mesto gde ne smem, u prošlost !
Da ponovo ozivim sve ono sto smo nekada imali,ti i ja..
Svaki trenutak proveden sa tobom, svaki tvoj osmeh,svaki tvoj pokret,svako tvoje objasnjavanje necega ,svaki tvoj poljubac,svaka tvoja rec... Sve too...To vise ne postoji. Sve to sto te je cinilo savresnim i mojim sada je samo pepeo i dim, sve je nestalo i nikada se nece povratiti. Znam to.
Tvoj ponos,tvoj jebeni ponos ti ne dozvoljava da mi se vratis. Da ponovo budemo par kao nekada.
Zato sto mi sem toga ne mozemo biti nista drugo. Ne vise !
Ne znam koliko vremena ce mi trebati da te prebolim,da nadjem nekog ko ce uspeti da te zameni ili makar izbrise,potisne iz mog srca.
U poslednje vreme me sve podseca na tebe.
Najlepsa secanja imam u mojoj sobi gde smo najvise vremena i najlepse trenutke proveli. Tesko je od toga pobeci,jako tesko,skoro pa nemoguce.
Svi mi se cude kako te posle svega jos volim? Kako to da je meni jos stalo, a da je tebii svejedno?
Kada pokusam da im objasnim kazu mi da nisam normalna,i da ne shvataju.
Neka nisam normalna,bar znam zasto.
Sta su oni ako ne mogu shvatiti sve reci?
Jednostvano je.
VOLIM GA !
To su te dve reci zbog kojih imam titulu da nisam normalna.
Smjem se sebi, jer pokušavam smehom da zaustavim ovaj jecaj što bi sad izašao iz mene..
Ti ovo nikad neces saznati,ti nikad neces ovo razumeti.
Zato sto je tebi svejedno. Ove reci imaju svoju tezinu. A tu tezinu nosim samo ja, ti si joj davno okrenuo ledja i odustao od nje.
I znas sta? VOLIM TE !!!
Ali tebe to ne zanima.
I jos jedna stvari IZVINI !!!
Izvini zaa sve, izvini za to sto nemam hrabrosti da ti ovo napisano ovde i kazem.
Jos uvek si moja najveca slabost,jos uvek ne znam kako da ti odolim, jos uvek si moje sve.
Ne znam kako da se izlecim od tebe. Ti si neko ko se ne leci,ti nisi neko ko prolazi tek tako.
U mom srcu si ostavio preveliki trag,koji je sada samo nista drugo nego oziljak.
Izvini jos jednom, ali ti ovo nikad neces saznati !
Ako se to mozda nekim pukim slucajem i dogodiii....
Neces razumeti !

недеља, 10. новембар 2013.

Procitajte,razumite i pocnite da primenjujete !

Nisam pisala bas odavno.
Da budem iskrena nisam ni imala neku posebnu inspiraciju za pisanje niti za bilo sta drugo.
Nisam ni imala vremena da sednem skoncentrisem se i pustim masti na volju.
Konacno sam ugrabila malo slobodnog vremena i dosla ovde da osvezim ovaj blog i napisem nesto novo.
Dok sam razmisljala o cemu da pisem dobila sam pitanje ''Sta mislis o ovima koji vredjaju druge?''
Veoma zanimljivoo i veoma diskutabilno pitanje.
Mogla bih da pisem do sutra o tome,ali mislim da bi bilo previse. 
Zato cu ukratko reci sta mislim o tome.
Napisacu ovde zato sto zelim to da podelim sa vama i mozda izazovem neku vrstu ''savesti'' kod vas koji se ponasate tako i mozda uvidite gde vas to vodi i da vam to ne moze doneti nista dobro !
Mislim da su najjadnija stvorenja koja postoje, bedne bezosecajne amebe, koje imaju samo jedan cilj, a to je da povrede ili ponize neku osobu.
Vredjaju, vredjaju porodicu, izgled, inteligenciju, vredjaju sve! Izmisljaju lazi, samo da bi neko stekao pogresno misljenje o osobi o kojoj oni nemaju dobro misljenje.
Vredjaju izgled-Govore drugima da su ruzni, a ne gledaju sebe, svoje jebene zivote.Ne razmisljaju da li ce nekoga povrediti, naneti bol.Vredjaju porodicu- ne znaju vas zivot, vasu pricu, probleme, a daju sebi za pravo da vam se mesaju u zivot i vredjaju vama bliske osobe.Jedva cekaju da se posvadjate sa drugom, drugaricom, deckom da se dovuku, da vam otezaju.A ako imate decka pisu vam maloumno-debilna retardirana pitanja tipa 'tvoj decko voli mene', samo iz jednog razloga zato sto su tuzni, usamljeni, nesrecni, pa zele da svi oko njih budu nesrecni.
Vredjaju inteligenciju-Jer je njihov koeficijent inteligencije u minusu, pa su isfrustrirani, pa moraju jadni na nekoga da se istresu.
Uglavnom.Mislim da si zalosni.
Nije svima sve u izgledu samo sto to niko ne kapira.
U redu fizicki izgled moze da privuce ali karakter zadrzava.
Nekm ljudima je sve u novcu.
Materijaliste. Svi su ono kao u fazonu budi drugaciji budi ovo budi ono,ali to samo govore,ne pokazuju delima. Nista ne ukazuje na to da je to zaista njihovo iskreno misljenje. 
Kao nije mi najbitniji izgled, a kada prodje malo punija cura odmah fuj Boze kakva je,koliko salo,odvratna je...itd. (iz LICNOG iskustva ! )
Oni koji ne izgledaju bas najbolje oni su odmah ispod svih,oni su manje vredni,na njih se gleda sa sazaljenjem. A niko nikad nije pokusao da razume takve osobe da im pomogne,da vidi o cemu se radi,da prica sa njima,da sazna pravi razlog zasto su takve. 
Niko ne voli kada se nadje u takvoj situaciji da bude ponizen i ismejan od strane drugih.
Ali koga je briga za to?
Ljudi danas gledaju samo svoju korist.
NE TREBA POVREDJIVATI TUDJA OSECANJA, AKO VAMA NISTA NE ZNACE NEKOME MOZDA ZNACE SVE !
Obratite malo paznju na to.
Razmislite da nema nicega gore navedenog kako bi se ljudi ponasali i kako bi razmisljali i kakvi bi bili jednii prema drugima?
Mislim da ...Ups ! To se ne moze zamisliti. 
Zato sto su ljudi danas takvi da se njima ne moze nista dokazati da se ponasaju nerazumno, ne zele ili nece da razumeju ono sto im se govori za njihovo dobro.
Na kraju sami  smo krivi za to !
Zato sto se sve svelo na jedno.
Vredjaj druge i bices veci u tudjim ocima, ali zapitaj se kakav ces biti u svojjim?

Sveli ste život na novac, ljubav na seks, čoveka na fizički izgled !!!