Svaki dan mi prolazimo kroz mnogo toga. Vidimo mnogo toga, ali retko šta zapamtimo. Osetimo mnogo toga ali retko šta osetimo iz srca. I tako, idemo, samo dalje i dalje. Ne osvrćemo se na one najbitnije stvari… Kao što smo sami mi i sve ono lepo sto nas okružuje. Prolazimo i zaboravljamo, a onda posle nekog vremena, shvatimo nešto. Nešto poput onog šta smo sve mogli postići i osetiti.. Onoga što smo mogli sačuvati i onoga što smo mogli voletii… Samo idemo, ali nikako da stanemo, i da se okrenemo i uradimo nešto za nas, za prijatelje, za planetu, za ljude i za sve ostale divne stvari koje čine ovaj svet… Stanite malo, nije sve u novcu, u bogatstvu, u zlatu, blagu, i ostalim stvarima koje vrede bilione. Nije bogat onaj koji najviše ima, već onaj kojem najmanje treba. Ljudi će da zaborave šta si sve rekao i šta si stvorio, ali neće zaboraviti onaj osećaj kakav si u njima probudio.. Kada se osmehnete to je ono što je zapravo vredno vas, jer osmeh je samo jedna kriva linija koja će vam pomoći da se oraspoložite i ispravite sve stvari koje niste mogli ranije. Ne možemo reci da nismo srećni , ako imamo porodicu, dom, prijatelje oko nas i lepe uspomene. Ne možemo. Jer to i jesu stvari koje su nama najpotrebnije da bismo bili ono što jesmoo.. Da bi se osjecali sigurnim i svojim… Da bismo imali veru, da bismo znali deliti, da bismo znali oprostiti.. Sa verom u Boga, svi smo jačii i imamo više volje za sve. Imamo taj osećaj kao kad se zaljubimo ili kada nekog jako zavolimo i jednostavno više ne možemo bez te osobe… E to je to… To je ono što nama svima treba, veoma male stvari da bismo bili srećni i da bismo uživali u životu !!!
Нема коментара:
Постави коментар