уторак, 1. октобар 2013.

Kasno je...

Izvini. Nisam mislila da ću ti ikad napisati ovo ali znaj da mi je žao. Volela sam te, dala sam ti sebe, ti to nisi umeo da cenis. Volela bih da mogu da vratim vreme bar na sekund samo da mogu da ti pokazem kakav si bio i da ti uzvratim isto. Nikad nisam ni sanjala da će mi biti ovako. Ovaj bol koji osećam izjeda me iznutra, ko da me neko bode nožem u srce. Izvini što si patio dok si bio pored mene. Bar ti tako kazes. Nekad je potrebno da nekog izgubiš da bi shvatio šta si imao pored sebe. Ja znam. Srećna sam zbog toga što sam tebe imala pored sebe, što si mi dane ulepšavao ali nisi ih cenio. Ti si mi bio sve ali ja to sam sebi nisam mogla da priznam, nisam moglaa da verujem da neko može tako da se promeni, da postane tako hladan i dalek, da svaki dan koji mi je pre ulepsao uradi deset losih stvari da se vise ni ne secam niceg lepog vezano za tebe.. Izvini, sto puta izvini. Neces mi vise nikad znaciti. Necu te vise smarati sa porukama,necu ti vise pokazavati da mi je stalo do tebe, necu te vise cuvati kao malo vode na dlanu, necu biti vise tu.
I iskreno ti kazem sada, ne marim ! Znam ja da ti imas sada vec neku drugu pored sebe i da si verovatno vec prestao da me volis, i da si ''srecan'' ! Ali kada TI budes shvatio sve, e tada ce biti kasno. Tada cu ja imati nekog pored sebe,tada cu ja biti srecna, ali veruj mi hocuu stvarno.
Nisu ovo samo prazne reci. Setices se ti...setices see... ali kasno dragi moj, kasnoo... 

Нема коментара:

Постави коментар