Konacnoo...

Ali sresces samo stranca slucajnog prolaznika i pogled leden, iako te taj neznanac nekada voleo vise od sebee! Izvini što si mi značio. Nećeš nikada više. Jer sve sto prođe, sve što jednom prođe, kao po kazni uvek vraća se, ali ne brini se ti neces vise nikada da se vratis niti dobijes mesto u
mom srcu koje si imao nekada, ne zasluzujes ga. Zasluzice ga neko bolji od tebe ko ce znati
da ceni ono sto ima kraj sebe za razliku od tebe. Negovace ljubav,nece je pljuvati i prelaziti
preko nje kao preko stare pocepane stvarcice za bacanje. Znace da ponovo izazove sva ona
lepa osecanja koja sam nekada imala sa tobom. Znace da mi vrati stari sjaj, umece da me
nasmeje kada mi se place, mamice mi osmehe a ne suze kao ti.
Kad jednom odem, više ne traži me!
Nikad se nemoj okrenuti za mnom, niti pomisliti ponovo na mene. Ako se pitas zasto, evo recicu ti !
Zato sto si bezosecajan, zato sto ti je sve drugo prece, zato sto si mislio da mozes sa mnom kako hoces i istina mogao si ali NE vise, kazem DOSTA je bilo ! Necu ti vise dozvoliti to ! Zato sto sam konacno shvatila kakav si u stvari jadnik. I iskrena da budem zalim svaku tvoju buducu curu ako ces se tako ponasati, ja sam otvorila oci, ti ocigledno neces nikad ! I nikad neces imati pravu iskrenu i cistu ljubav,zato sto ti to ne poznajes, ne znas sta su prave vrednosti.
Reci ljubavi iz tvojih usta vise zvuce kao psovke. Tu nema emocija i osecanja.
A bilo je tako stvarno, zar ne? Ti i ja..Možda nekad shvatiš sve ! Mozda...
I na kraju ..zbog sebe a i zbog tebe ....
Cinim pravu stvar, ne pominjem te ja! 

Da li ce proci?

Sta da vam kazem? Nisam pisala bas dosta dugo,nazalost. Previse obaveza, previse svega.
Pisem sada ovo da bih malo pobegla od svega toga.
Ovo je jedino mesto gde imam malo mira i ''srece'' !
Kada bolje nema dovoljno je i ovo.
Trenutno me uhvatila kriza,ona kriza kao kad me ostavio, samo sto je ovo jos dublje nego tad, ovde ima jos necega. Ovo ne mogu da objasnim.
Iz dana u dan me sve vise i jace pucaju emocije, unistavaju me iznutra a samim tim i spolja, ne mogu vise, ne zelim. Dosta mi je svega zelim da se zavrsi ovo mucenje.
Svi mi kazu procice, svi kazu bice bolje, svi nesto pricaju, ali niko nista nece da uradi. Na kraju uvek ostanem sama. Svi oni imaju svoje partnere, svi su oni na neki nacin srecni svi oni vole i imaju one ljude koji ih vole, ja nazalost nisam te srece. Nemam nista od toga.
Da li je do mene ili je nesto drugo u pitanju ne znam.
Svaki dan isti dan, nista novo.
Samo puno suza, razocarenja, padanja, nicega lepog. Sve je nestalo, sve je otislo sa njim.
Pretesko mi je da nosim ovaj teret,ubija me, vuce me dole, ne dozvoljava mi da nastavim.
Kad god pokusam da krenem dalje on se vrati i opet me povuce na dno.
Uvek je tako. Ne mogu da prevazidjem,nedostaje mi ono nesto.
Ta najbitnija stvar uvek fali. Nikako da dodjem do nje, tesko je pretesko.
Samo se jos vise ubijam razmisljanjem o tome, svaki dan. Svaka pesma pogadja do srzi i cepa me na hiljade i hiljade delova, nikako da se zaceli rana.
Meni preostaje samo da nastavim da se trudim da predjem preko svega ovog sasvim sama zato sto mi niko ne moze pomoci i ne zeli.
Na kraju uvek ostanemo sami, ma sta mislili ili sta uradili, ostajem sami da se polako gusimo i umiremo u sopstvenom bolu i suzama.
I ostaje jos jedno pitanje na koje NE ZNAM odgovor:
''Da li ce proci?''