Da li je dobro biti radoznao?

Hm...po nekom licno mom misljenju i jeste i nije.
Kako to i jeste i nije?
Pa evo da uzmemo prvo to zasto jeste.
''Nemam nikakav poseban talenat samo sam strastveno radoznao'' - Ajnstajn. 
Kao sto je gore navedeni rekao. Nisam nista posebno, nemam nikakve specijalne moci, jos uvek nisam doprinela necemu...ja sam jos uvek nista.
Mada postoji taj plamen koji gori sve jace i jace i koji nikad nece prestati.
Taj plamen je radoznalost !
Ogromna zelja za napretkom i velikim dostignucima, mozda cak i zelja za dokazivanjem.
Zelim svima da dokazem da sam neko i da cak i ja sasvim obicna mogu nesto da postignem prateci svoju radoznalost.
Radoznalost nas vodi u sasvim novi svet, pun novih i nepoznatih stvari, radoznalost nas vodi ka ucenju i prosirenju vidika.
Radoznalost moze od sasvim obicnih ljudi da napravi najuspesnije osobe.
Ona moze... ma jos bezroj stvari !
Na vama je da otkrijete koje su to, prateci je !
E sada, da vidimo zasto to nije dobra.
Nije dobro biti previse radoznao. Iako nas ona moze odvesti na najlepsa i najcudnija mesta isto tako moze i da nas uvuce u veliku opasnost ili nevolju.
Moze lako da se desi da iz radoznalosti vidimo ili cujemo nesto sto nikako ne bi smeli.
Kao i Pandora.
Ona je iz radoznalosti otvorila kutiju i time oslobodila sve zlo.
Nemojmo praviti istu gresku !
Ili kako kazu:'' Radoznalost je ubila macku'' !
Slazem se da treba pratiti radoznalost ali u granicama koje to dozvoljavaju.
Na kraju dodjosmo do zakljucka  da treba da ucimo i napredujemo i istrazujemo, ali samo dok nam je to dozvoljeno.
Necemo preterivati !