Svi mi, sigurna sam u to, zalimo za nekom osobom koju smo izgubili bas zbog te, neizgovorene ili zbog prejake reci. Previse gruba ili cak previse nezna rec moze prouzrokovati gubitak odredjene osobe.Cak i da se kaze,ili pokusa da se ispravi setata nastala posle izgovorene reci, nece imati efekta, cak ni posle mnogo mnogo godina ta rec ne moze vratiti ono izgubljeno i obrisano. Koliko puta ste shvatili da ste i sami doprineli nesporazumu koji vas je lišio dragocenih trenutaka druženja, poveravanja, radosti i smeha sa nekim nekada dragim , samo zato što ste propustili da kažete onih nekoliko reci koje tumace, pravdaju, istinom osvetljavaju vas potez, korak, rec ? Pa onda stanete i razmislite. Da li je vredelo?
Ne, ipak nije. Nije vredelo da u trenutku besa i tuge kazete za nesto za sta bi ste se pokajali posle. Kada izgubite onda shvatite koliko vam je to izgubljeno zaniclo. Pokidate se jos vise zato sto je uzrok svemu tome jedna rec. Jedna jedina rec. Ta rec koja vas je ubila, spustila na dno, lisila vas vama drage osobe, zauvek ostavila ranu koja nikad nece zaceliti vec nastavlja da boli i podseca vas na nacinjenu gresku. Reci su nepresusan izvor magije. Reci mogu da ubiju i da ozive. Moramo ih pazljivo koristiti i paziti na koji nacin ih prenosimo drugima. Ako ih upotrebimo da povredimo nekog zauvek cemo zaliti zbog izgubljenog. Uvek cemo se pitati sta bi bilo da nisam izgovorila to, sta bi bilo da je sve drugacije, a to nam ne vredi. Jedino nam ostaje nauk da , ne zelimo li vise ovakvih situacija i zaljenja za izgubljenim ljudskim vezama, shvatimo to da ih jedino mozemo spasiti time sto cemo razgovarati o nesporazumima , svejedno da li malim ili velikim, onda kada se dese, ni pre ni kasnije bas u tom trenutku, on je najjdragoceniji. Sve ostalo je kasno. Cak i kada se te veze zakrpe, nikada više neće biti kao pre...
