четвртак, 4. децембар 2014.

Hello Decembar !

Децембар је.. Месец када се сви осврнемо на прошло време, када сагледамо све што смо урадили, или оно што нисмо. Када гледам уназад, драго ми је због многих ствари. Драго ми је због људи које сам у овој години упознала, и оних који су још једну годину крај мене. Жао ми је због неких који су из мог живота отишли, али не можеш никад у животу натерати некога да остане крај тебе, ако он то не жели! Драго ми је због сваког осмеха и због сваке сузе, јер да није било суза, да није било успона и падова, не би то био живот. Драго ми је због свих лепих успомена које ћу заувек чувати, а оне лоше- те ћу спаковати негде у нади да ће временом избледети. Научила сам да у животу, ма колико ти било тешко, мораш се мењати. Научила сам да ће људи који те стварно воле остати крај тебе, ма шта год да се десило. И, кад се у новогодишњој ноћи казаљке споје, знам жељу коју ћу пожелети, и знам ко ће бити ту да му пожелим срећну НОВУ ГОДИНУ.Сада, после свега, схватам да неки људи заувек остану у нашем срцу, а не и ми у њиховом, и да је свет велики, а наши градови мали, и да можда баш они које би ми хтели крај себе, да баш ти људи најчешће одлазе од нас. И, не вреди нервирати се и плакати, главу горе, осмех на лице, и смеј се, покажи осмех свима, а све ће временом доћи на своје место. И, пораз и падови, и успони, све је то за људе, и све се то преживи.Погледај иза себе, и улепшај ово мало времена до краја године себи и другима. Извини се онима који то заслужују, пружите руку онима који вама неће. Држите за руку оне које волите, и у НОВОЈ ГОДИНИ замислите жељу, ону коју дубоко у срцу носите и пољубите оне који то заслужују...

#Preuzeto!


ON I ONA

Znao sam da joj se se polako uvlacim pod kozu.
Jos jedna klinka, mislio sam lako ce pasti na svaku moju rec.
Uvukao sam joj se pod kozu , tiho, lopovskim koracima usao joj u san i tamo ostao.
Ostao zarobljen izmedju njenog ponosa i moje zelje.
Njenog neukrotivog inata i mog egoizma.
Sto sam vise bezao, vise sam je zeleo.
Sto se vise vracala, vise sam je terao.
Igrali smo igru u kojoj nijedno nije pokazivalo emocije, drzali smo se onog ko prvi kaze ''volim te'', gubi.
I nijedno od nas nije izgubilo, a iz bitke smo izasli porazeni oboje.
Ona je ostala ukocena dama, puna inata, a ja, ja sam, eto ostao srcem tamo negde kod nje,a telom svake noci kod druge.
A ona?
Srce je sa sobom ponela, nije ga ostavila kod mene.
A ni telo ne daje nikom.
Rekla je davno, dok sam skidao pahulje s njenih usana da ona ide u paketu.
Ne ide telo bez srca, a ni srce bez tela.
Ja sam se smejao, i mangupski rekao '' kako divan paket'', a ni svestan koliko cu dugo posle da se secam svake njene reci.

Posveceno!
Nikada nisu bili zajedno, ali nikada nisu bili ''samo'' prijatelji.
Bili su vise od toga.
Bili su sve,a opet nista.
Nikada ne prolaze, zato sto to sto imaju oni ne moze proci sa samo jednim zbogom !