Trag..

Eh...
Zasto uvek mora nesto da se desi da bih pisala ponovo?
Ovo je nesto sto volim i zelim, a opet mu ne posvecujem dovoljno paznje i vremena..
Nazalost ne znam odgovor na pitanje..
Toliko toga me muci ponovo, toliko pitanja u mojoj glavi, toliko svega..
Moram da napisem sve to ovde, bude mi lakse, kao da sam ispricala jedan deo svoje price..
Svakim napisanim tekstom ostavljam po jedan trag, koji ce se na kraju spojiti i dati ono konacno..
Komplikovano je sve, i jos ce se komplikovati dok ne dodje do vrhunca..
Sada da pocnemo:
Cini mi se da sam se ponovo zaljubila..
Ne mogu da poverujem u to..
I to u najmanje ocekivanu osobu, nikada ne bih ni pomislila a kamali..
Ali ipak jesam..
To je glavna stvar koja me muci trenutno, ali polako..
Dodje sve na svoje..
Bila sam ostavljena..
Ponovo..(bilo je i za ocekivati)
Toliko toga je pricao, toliko toga je obecavao, toliko je pokazao da mu je kao stalo..
Ali zato na kraju je pokazao svoje pravo lice, pokazao se ko je i sta je..
Mozda sam zasluzila, a mozda i nisam..
Ko ce ga znati..
Mozda jednog dana..
Posle toga, iskreno ni ne verujem vise nikome..
....
Kada sam pocela tek da pisem prvi tekstovi su bili posveceni njemu..
On je i dalje tu,posle svega on je taj koji je ostao u mom srcu..
I sudeci prema svemu nikada nece otici..
Tako da svaki sledeci tekst je ponovo za njega
Sve ide njemu..
Kao i do sada..
Plasi me to,plasi me sto znam da prevarice me ponovo..
Ali pristajem, pristajem na sve, zato sto je on jedan jedini i nikada se nece ponoviti.
.....